Лангерхансова острвца — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(.)
м (razne izmene; козметичке измене)
| Image = Gray1105.png
| слика =
| Alt =
| Width =
| Caption =
| текст уз слику = [[Грејова анатомија]]:<br />
Лангерхансова острвца ([[гуштерача|панкреас]] [[Пас|пса]])
| DiseasesDB =
| ICD10 =
| ICD9 =
| ICDO =
| OMIM =
| MedlinePlus =
| eMedicineSubj =
| eMedicineTopic =
| MeshID =
| GeneReviewsID =
| GeneReviewsName =
| journal = Inaugural-dissertation. Berlin: Gustav Lange
| volume =
| issue = | pages = | year =1869
|pages=
|year=1869
| pmid =
| doi =
| pmc =
}}</ref>
== Физиологија ==
'''Егзокрина функција'''. Панкреас је жлезда са егзокриним лучењем ензима који играју виталну улогу у:
== Анатомија ==
[[Датотека:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
[[Гуштерача|Панкреас]] је подељен у режњеве преградама које се састоје од [[Везивно ткиво|везивног ткива]]. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних [[Ћелија (биологија)|ћелија]] које се зову ацинуси и које луче дигестивне [[ензим]]е. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у [[дванаестопалачно црево|дуоденум]].<ref>{{ен}}Р. Бовен ''Хистологија панкреаса'' [http://www.vivo.colostate.edu/hbooks/pathphys/digestion/pancreas/histology.html colostate.edu], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
 
По целом ткиву егзокриног [[гуштерача|панкреаса]] распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова ћелија (''алфа, бета и делта'') богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[гуштерача|панкреаса]], 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal
| journal = Journal of Anatomy
| volume = 186 (Pt 3)
| issue = | pages =629–37|year=1995| pmid = 7559135
| issue =
|pages=629–37
|year=1995
| pmid = 7559135
| doi =
| pmc = 1167020
}}</ref>
Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:
* '''[[Алфа ћелије]]''' — (α-ћелија) које луче хормон [[глукагон]]а.(15% до 20% од укупног броја ћелија острваца)
* '''[[Бета ћелије]]''' — ''(β-ћелије)'' које луче [[инсулин]] и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
=== Паракрина повратна спрега ===
Паракрини систем повратне спреге информација у Лангерхансовим острвцима има следећу улогу:<ref name="isbn0-683-30603-0">{{Cite book
|author1 last1 = Wang, | first1 = Michael B. |author2 last2 = Bullock, | first2 = John |author3 last3 = Boyle, | first3 = Joseph R. | title = Physiology | publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| location = Hagerstown, MD | year =2001 | pages =391|isbn=978-0-683-30603-3| oclc =
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| location = Hagerstown, MD
|year=2001
|pages=391
|isbn=978-0-683-30603-3
| oclc =
| doi =
}}</ref>
* ''[[Инсулин]]:'' активира бета ћелије и спречава лучење алфа ћелија
* ''[[Глукагон]]:''активира алфа ћелије које затим активирају бета ћелије и делта ћелије. Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто.
Одржавање равнотеже између [[инсулин]]а и [[глукоза|гликозе]] је веома прецизно. Само несметано функционисање паракрине повратне везе обезбеђује одржавање енергетске равнотеже и правилну исхрањеност организма.
 
Према најсавременијим сазнањима о главном инкретину-хормону – GLP-1, посебно је значајна улога овог хормона у регулацији секреције инсулина, преко дејства на бета и алфа ћелије панкреаса. Најпотентнији глукоинкретин-хормон, GLP-, стимулише секрецију инсулина зависну од нивоа гликозе и при еугликемији, односно GLP-1 игра главну улогу у ентероинсулинској осовини. Дејство GLP-1 на ћелије D и бета-ћелије непосредно је , док је дејство на алфа-ћелије посредно, односно GLP-1 инхибише лучење глукагона паракриним механизмом путем стимулације лучења соматостатина.<ref>Ding WG, Renstrom E, Rorsman P, Buschard K, Gromada J. Glucagon like peptide 1 and glucose-dependent insulinotropic polypeptide stimulate Ca2+ induced secretion in rat alpha-cells by a protein kinase A mediated mechanism. Diabetes 1997;46:792-800.</ref>
 
Познато је да GLP-1 „дозвољава“, у активацији гликозе, да се повећа секреција инсулина из бета ћелија, односно GLP-1 може „опремити“ бета ћелије да буду гликозно компетентне.
| journal = Frontiers of Bioscience
| volume = 13
| issue = | pages =1192–205|year=2008| pmid = 17981623
| issue =
|pages=1192–205
|year=2008
| pmid = 17981623
| doi =10.2741/2755
}}</ref> Трансплантација ендокриног панкреаса се може извршити;<ref>[http://www.faqs.org/faqs/diabetes/faq/part3/section-14.html Type 1 cures - pancreas transplants], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
* '''Трансплантацијом целог панкреаса'''
Прва трансплантација људског панкреаса у циљу лечења пацијената са [[шећерна болест|дијабетесом тип 1]] извршена је [[1966]]. у [[Минесота|Минесоти]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Према подацима Интернационалног Регистра за трансплантацију панкреаса до сада је обављено око 20.000 трансплантација. Једногодишња потпуна независност од примене [[инсулин]]а уз нормалну јутарњу гликемију и нормалне или само благо повишене вредности гликозилираног [[хемоглобин]]а (ХбА1ц), забележена је код 80% пацијената код којих је [[гуштерача|панкреас]] истовремено трансплантиран са [[бубрег]]ом.
| journal = New England Journal of Medicine
| volume = 358
| issue = 11 | pages =1192–3|year=2008| pmid = 18337609
|pages=1192–3
|year=2008
| pmid = 18337609
| issn = 0028-4793
| doi = 10.1056/NEJMcibr0708067
| journal = Annals of the New York Academy of Sciences
| volume = 1079
| issue = | pages =383–98|year=2006| pmid = 17130583
| issue =
|pages=383–98
|year=2006
| pmid = 17130583
| issn = 0077-8923
| doi =10.1196/annals.1375.059
}}</ref>
 
„''Док се трансплантација целог панкреаса показала као веома ефикасна у одржавању еугликемије она је повезана са значајним ризиком од оперативних и постоперативних компликација. Трансплантација острваца је атрактивнија као мање инвазивна алтернатива у односу на трансплантацијеу целог панкреаса и има перспективу у будућност ако се изврши имуносупресија применом предтрансплантационе културе.
Трансплантацијом острваца међутим, не може се увек постићи одржив ниво глукозе у крви и потпуна контроле неопходне за смањење ризика од секундарних компликација дијабетеса а пацијент се излаже негативним ефектима имуносупресије. Иако је напредак недавних истраживања довело до увећања стопе инсулинске независност после трансплантације острваца, даљим развојем истраживања потребно је да се побољша дугорочна одрживост и функција острваца и задржи побољшана контрола глукозе током времена.''“<ref name="pmid18081223">{{Cite journal
| author = Meloche RM
| journal = World Journal of Gastroenterology
| volume = 13
| issue = 47 | pages =6347–55|year=2007| pmid = 18081223
|pages=6347–55
|year=2007
| pmid = 18081223
| doi = 10.3748/wjg.13.6347
}}</ref>
* [[Шећерна болест]]
== Извори ==
{{reflist|230em}}
 
== Литература ==
* Weyer C, Bogardus C, Mott DM, Pratley RE: ''The natural history of insulin secretory dysfunction and insulin resistance in the pathogenesis of type 2 diabetes mellitus.'' J Clin Invest104 :787 –794,1999
* Kjos SL, Peters RK, Xiang A, Henry OA, Montoro MN, Buchanan TA: ''Predicting future diabetes in Latino women with gestational diabetes: utility of early postpartum glucose tolerance testing''. Diabetes44 :586 –591,1995
* Xiang AH, Peters RK, Trigo E, Kjos SL, Lee WP, Buchanan TA: ''Multiple metabolic defects during late pregnancy in women at high risk for type 2 diabetes mellitus.'' Diabetes48 :848 –854,1999
* Buchanan TA, Xiang AH, Kjos SL, Trigo E, Lee WP, Peters RK: ''Antepartum predictors of the development of type 2 diabetes in Latino women 11–26 months after pregnancies complicated by gestational diabetes.'' Diabetes48 :2430 –2436,1999
* The Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus: ''Report of the Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus.'' Diabetes Care20 :1183 –1197,1997
* Martin BC, Warram JH, Krolewski AS, Bergman RN, Soeldner JS, Kahn CR: ''Role of glucose and insulin resistance in development of type 2 diabetes mellitus: results of a 25-year follow-up study.'' Lancet340 :925 –929,1992
* Peters RK, Kjos SL, Xiang A, Buchanan TA: ''Long-term diabetogenic effect of a single pregnancy in women with prior gestational diabetes mellitus''. Lancet347 :227 –230,1996
 
1.572.075

измена