Енергетика у Србији — разлика између измена

'''[[Енергетика]] у [[Србија|Србији]]''' почела је да се развија током и пред сам крај [[19. век|XIX века]]. Прва електрична централа у земљи подигнута је [[1891|1891.]] године у [[Београд]]у, осам и пет година после оних у [[Париз]]у и [[Берлин]]у. Убрзо затим, централе су добили и [[Ваљево]], [[Стара Пазова]], [[Кикинда]], [[Вршац]] и [[Суботица]]. У [[Војводина|Војводини]], због специфичних историјских прилика елекртификација је спроведена у потпуности на самом крају XIX и почетком [[20. век|ХХ века]]. Са друге стране, електрична енергија на [[Косово и Метохија|Космету]] уводи се тек [[1925|1925.]] године у [[Призрен]]у. Затим следе [[Приштина]], [[Пећ (град)|Пећ]], [[Косовска Митровица]] и др.

Енергетском систему Дрине припадају: [[Хидроелектрана Бистрица|ХЕ „Бистрица“]] и [[Хидроелектрана Потпећ|ХЕ „Потпећ“]] на [[Лим (река)|Лим]]у, затим [[Хидроелектрана Сјеница|ХЕ „Сјеница“]] и [[Хидроелектрана Кокин Брод|ХЕ „Кокин Брод“]] на [[Увац|Увцу]] и [[Хидроелектрана Бајина Башта|ХЕ „Бајина Башта“]] и [[Хидроелектрана Звроник|ХЕ „Зворник“]] на самој Дрини. Сливу Западне Мораве припадају [[Хидроелектрана „Под градом“|ХЕ „Под Градом“]] на Ђетињи, [[Хидроелектрана Овчар Бања|ХЕ „Овчар“]] и [[Хидроелектрана Међувршје|ХЕ „Међувршје“]] на Морави, затим подземна [[Хидроелектрана Рас|ХЕ „Рас“]] на [[Рашка|Рашкој]], те [[Хидроелектрана Газиводе|ХЕ „Газиводе“]] на [[Ибар|Ибру]]. На [[Дунав]]у су [[Хидроелектрана Ђердап I|ХЕ „Ђердап I“]] и [[Хидроелектрана Ђердап II|ХЕ Ђердап II]]. Слив Бели ДримБелог Дрима одликује се са неколико централа: у близини [[Пећ (град)|Пећ]]и су [[Хидроелектрана Радовац|ХЕ „Радовац“]] и [[Хидроелектрана Брод|ХЕ „Брод“]], у долини [[Дечанска Бистрица|Дечанске Бистрице]] је [[Хидроелектрана Кожњар|ХЕ „Кожњар“]], на самом Дриму је [[Хидроелектрана Жур|ХЕ „Жур“]], на [[Призренска Бистрица|Призренској Бистрици]] [[Хидроелектрана Призренка|ХЕ „Призренка“]] и коначно на [[Бродска река|Бродској реци]] је [[Хидроелектрана Диканце|ХЕ „Диканце“]]. Треба помнеути и [[Хидроелектрана Соколовица|ХЕ „Соколицу“]] на [[Тимок]]у, затим [[Хидроелектрана Завој|ХЕ „Завој“]] на [[Височица|Височици]] и на реци [[Врла|Врли]] [[Хидроелектрана Врла I|ХЕ„ Врла I“]], [[Хидроелектрана Врла II|„II“]], [[Хидроелектрана Врла III|„III“]] и [[Хидроелектрана Врла IV|„IV“]].

[[Нафта]] и [[природни гас]] отпочела су за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], а од [[1949|1949.]] године је интензивирана оснивањем [[Нафтна индустрија Србије|Нафтагаса]]. На основу истраживања закључено је да на терироји Србије постоје лежишта са укупно 400 милиона тона резерви нафте. Највећа лежишта „црног злата“ лоцирана су у [[Банат]]у: [[Мокрин]], [[Кикинда]], [[Елемир]], [[Бока (Сечањ)|Бока]], [[Јаношик]], [[Јерменовци]], [[Локве (Алибунар)|Локве]]. У [[Бачка|Бачкој]] то су [[Келебија]], [[Велебит]] и [[Палић]]. Лежишта земног гаса су: Мокрин, Кикинда, Елемир, [[Торда]], [[Међа (Житиште)|Међа]], [[Торак|Бегејци]], [[Пландиште]], [[Велика Греда]], [[Тилва]] (Банат) и [[Србобран]] (Бачка).

Камени угаљ заступљен је у источној Србији — [[Мироч]], [[Добра (Голубац)|Добра]], [[Ртањ]], [[Влашко Поље]], [[Вршка Чука]], [[Добра Срећа]], [[Стара планина]], [[Подвис]], [[Тресибаба]], као и у долини [[Ибар|Ибра]] — [[Ушће]], [[Тадење]], [[Јарандо]], [[Баљевац (Рашка)|Баљевац]]. Лежишта мрког угља су најбројнија у источном и југоисточном делу земље: [[Ракова Бара]], [[Ресавица]], [[Крепољин]], [[Сење (Ћуприја)|Сење]], затим [[Ћићевац]], [[Боговина]] и [[Јелашница (Нишка Бања)|Јелашница]]. Мрко-лигнит заступљен је долини [[Млава|Млаве]] ([[Пољана]], [[Петровац на Млави|Петровац]]), затим [[Деспотовац]], [[Сокобања]], [[Топлица]] и у Западном Поморављу ([[Ужице]], [[Косјерић]], [[Чачак]]). Најбројнија и најбогатија су налазишта лигнита: Колубарски басен ([[Велики Црљени]], [[Вреоци]], [[Јунковац]], [[Тамнава]]), затим Костолачки ([[Ћирковац]], [[Дрмно]], [[Кленовик]]) и Тимочки ([[Аврамица]], [[Лубница]]). Највеће лежиште лигнита је на [[Косово|Косову]] и на [[Метохија|Метохији]] са по 500 и 1700 км².

Уљани шкриљци су седиментна стена чијом се прерадом добија синтетичка нафта. У Србији се утврђена веома богата лежишта овог енергента која су процењена на две милијарде тона (прерадом би се добило око 210 милиона тона нафте). Уљани шкриљци се јављају у неколико зона — долина Тимока, [[Понишавље]], Западно и Јужно [[Поморавље (област)|Поморавље]], затим [[Подунавље]], [[Подриње (регија)|Подриње]] и Колубара и [[Шумадија]]. Најбогатије и најперспективније лежиште је код [[Алексинац|Алексинца]]. Прва истраживања су обављена на овом локалитету крајем [[19. век|XIX века]].