Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена

'''Словенско насељавање Балканског полуострва''' сматра се да се највећим делом одиграло у првим деценијама [[7. век]]а након серије ратова између [[Сасанидско царство|Сасанидског царства (Персије)]] и [[Аварски каганат|Аварског каганата]] против [[Византија|Источног римског царства]], односно Византије, која је током тих сукоба изгубила велики део територија у [[Египат|Египту]], [[Левант]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]] и на [[Балканско полуострво|Балкан]]у. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у основи био сукоб између [[Зороастризам|зороастризма]] са [[Хришћанство|хришћанским]] царством. Окосницу аварског каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде [[Цариград]]а у лето [[626.]] године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске провинције јужно од [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, од [[Јадранско море|Јадран]]а до [[Егејско море|Егеја]] па све до [[Црно море|Црног мора]]. Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против Аварског каганата у [[Панонија|Панонији]]. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У исто време, од [[630.]] године [[Мухамед]] постаје неспоран вођа [[Арапи|Арапа]]. Те године он је у триумфу ушао у [[Мека|Меку]], коју је раније морао напуштати, и његова вера [[Ислам]] осваја нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су ратничка племена преузела власт над руралним староседелачким становништвом које су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове хришћанизације у другој половини [[9. век]]а. У прилог овоме иде и чињеница да су наши насељеници задржали од наших староседелаца називе за главне реке као што су [[Дрина|Дрина (Дринус)]], [[Неретва|Неретва (Наро)]], [[Велика Морава|Морава (Маргус)]] и сл. Један од ретких материјалних предмета који данас подсећа на ове епске и судбоносне догађаје на нашим просторима је златни аварски појас који се чува у Музеју Срема у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].<ref>[https://limuntus.com/zlatni-avarski-pojas/ Златни Аварски појас (Уметничка република Лимунтус, Маја Миљовић, 2018.)]</ref>

* 3.000 [[Евроазијски Авари|Авара]]

Византија је потом поново кренула у офанзиву према Персији, обезбедивши леђа према Аварима. Персијског цара [[Хозроја II]] је због тога ситуација упућивала на покушај сарадње са [[Евроазијски Авари|Аварима]]. Заједнички интерес двојице владара разултирао је великом [[Опсада|опсадом]] Цариграда [[626]]. године коју су здруженим снагама извели Персијанци, Авари и [[Словени]].

Тешко је са сигурношћу рећи какав је однос био између Авара и њима подређених Словена. Ти Словени су задржали своје вође и начин живота, али су своје акције морали да усклађују са кагановим жељама и намерама, али то не мора да значи да нису могли да самостално упадају у Византију и пљачкају по њој у мањим одредима. Иако су зависили од словенске снаге и бројности, [[Евроазијски Авари|Авари]] су се према њима понашали осионо, о чему сведоче и стари хроничари. [[Фредегар]] је забележио да су прво у борбу терали Словене, па су потом улазили у борбу ако би ови губили битку или су покупили плен ако би Словени победили, док би преко зиме одлазили међу Словене и тамо спавали са њиховим женама и отимали им плен.''„[[Повест минулих лета|Повест времених лет]]“'' забележио је да су жене из словенског племена [[Дуљеби|Дуљеба]] упрезали уместо коња у кола. Исти летопис је затим забележио и њихову брзу пропаст која се очувала у изреци: