Бој на Равњу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61:
Тако се на Равњу окупило око 3.000 устаника са око пет топова, док је Турска војска бројала око 15.000 људи на челу са везиром Али-пашом Деренделијом и његовим замеником Сулејман- пашом Скопљаком, командантом турске коњице. Сулејман паша Скопљак предводио је коњицу у напад на шанац, али је био рањен у руку. Извори говоре да га је ранио лично Милош Обреновић из кубуре. Како би превазишли препреку око шанца у виду рова, турски команданти су пешадији давали ракију, како би их окуражили да јуришају и мртви испуне ров, а остатак пешадије би преко мртвих ушли у шанац. Турци су такође уз помоћ француских инжењера ископали приближнице шанцу. Вук Караџић наводи да су се Турци толико приближили шанцу да су се са Србима могли тући сабљама, јатаганима и кукама им отимати барјаке.
Седамнаестог дана борбе, односно 17. септембар 1813. године на сцену ступају Зека Буљубаша и његови голаћи и чувени мегданџија Петроније Шишо са својим ускоцима. Они су штитили одступницу српским вођама и осталим преживјелим устаницима. Док су имали барута бранили су ланац пушкама, а кад им је нестало муниције исукали су ножеве и тако нападали Турке. Они су се хватали са
Због ове забуне код Турака, српске војводе се избавише са преосталом војском. Милош Обреновић је једва умакао Турцима срушивши иза себе ћуприју на Модрану, прота Матеја се спасао тако што се
По доласку у Шабац, војвода Милош Обреновић је оштро напао команданта Симу Марковића који је у Шапцу имао под командом 10.000 људи, а није из необјашњивих разлога притекао у помоћ устаницима у Равњу, као ни раније онима из Лознице и Лешнице. Сутрадан, 18. септембар 1813. године, Турци крену према [[Мачванска Митровица|Митровици]] и пређу преко [[Модран]]а и низ Саву оду ка Шапцу. После овог пораза су наступили дани када су живи завидјели мртвима, јер су Турци спроводили до тада невиђени терор над преосталим устаницима и становништвом.
| |||