Доња Панонија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Деретићевизми пролазе. Неко је пропустио ово. Док се не докаже у потпуности словенско присуство у Панонији пре Позне антике не треба називати Доњу Панонију Словенском покрајином посебно кад се зна да за друге становнике.
Ред 51:
'''Доња Панонија''' ({{јез-лат|Pannonia Inferior}}) је била провинција у [[Панонска низија|Панонској низији]] унутар [[Римско царство|Римског царства]]. Формирана је вероватно [[103]]. године, издвајањем из територије [[Панонија|Паноније]], у оквиру припрема цара [[Трајан]]а за рат против [[Дачани|Дачана]]. Убрзо након њеног оснивања пала је под власт [[Франачка|Франачке]], а након поделе [[Франачка|франачког царства]] припала је [[Немачко царство|Немачкој]]. У састав Доње Паноније су улазили делови територије данашње [[Мађарска|Мађарске]], [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Република Српска|Републике Српске]].
 
== Самосталност ==
== Самосталности ==
За време кнеза Коцеља који је владао од [[861]]. до [[874]], Доња панонија је стекла самосталност и мисионарска делатност [[Ћирило и Методије|Константина и Методија]] проширила се из [[Великоморавска кнежевина|Моравске]] у Панонију. Коцељ је подстицао богослужење (црквену службу) на [[Старословенски језик|старословенском језику]]. Када је Методије заточен, Коцељ је збачен с престола, а Доња Панонија је изгубила самосталност.