Добрица Ћосић — разлика између измена

нема резимеа измене
| амблем= [[Датотека:Flag of the President of Yugoslavia (1993-2006).svg|125п]]<br /> <small>[[Стандарта]]<br />[[Председник Савезне Републике Југославије|Председника Савезне Републике Југославије]]</small>
}}
'''Добросав Добрица Ћосић''' ([[Велика Дренова]], код [[Трстеник]]а, [[29. децембар]] [[1921]] — [[Београд]], [[18. мај]] [[2014]]) био је први [[Председник Савезне Републике Југославије|председник]] [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] ([[15. јун]] [[1992]] — [[1. јун]] [[1993]]).{{sfn|Логос|2019|p=184, 221}} Поред тога био је [[Срби|српски]] писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Био је први [[Председник Савезне Републике Југославије|председник]] [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] од [[1992]]. до [[1993]]. године. Ћосић је понекад називан ''„оцем нације“''.<ref>[http://www.danas.org/content/article/856320.html „Паланачка филозофија“], Радио Слободна Европа, 24. август 2005</ref><ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/259/259_9.html „Треба ли Срби да се поклоне папи“], Република</ref>
 
== Биографија ==
Од 1969. до 1972. био је председник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Secanje-na-preminule-pisce.sr.html Сећање на преминуле писце („Политика“, 26. септембар 2014)]</ref>
 
Године [[1984]]. основао је [[Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања]] који је устајао у заштиту разних противника [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]]. Током [[1989]]. и [[1990]]. године основао је српске националне странке у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Први председник [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна [[1992]]. године., а Смењенсмењен је годину дана касније ([[311. мајјуна]] [[1993.]]) гласањем оба већа Савезног парламента.{{sfn|Логос|2019|p=184, 221}}
 
 
* Мила Ћатовић, О своме и туђем веку ("Дневник о Добрици Ћосићу"), Књижевне новине, септ.-окт., 2017.
* Драгољуб Стојадиновић, Говор на промоцији књиге Стојана Бербера о Ћосићу, Стиг (Мало Црниће), 2017, 120: 92-96.
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/41900668/ISTORIJA_SRBA_5_Beograd_2019|year=2019}}
 
== Спољашње везе ==