Битка код Велбужда — разлика између измена

 

Изненадни српски напад затекао је Бугаре потпуно неспремне, тако да њихови редови нису издржали ни први налет српске војске, већ су одмах распали и отпочели неорганизовано повлачење, што је српска војска искористила и у потпуности их разбила. У борби су се нарочито истакли одреди под вођство младог краља Душана. За његове [[лук и стрела (оружје)|стрелце]] савремени српски описивач битке наводи: ''„... ни су стрељали са обе руке и никако нису грешили“''. Поред њих, под његовом командом Орбини наводи и 1300 [[Немци|немачких]] [[најамник]]а, од чега је било 300 [[konjica|коњаника]] искусних у борбама, који су јурнули право ка делу бугарске војске у коме се налазила царска [[застава]] и сам цар Михајло.

Михајло је покушао да среди редове своје војске, али када у томе није успео и он сам је кренуо да бежи. Током бежања, он је пао са коња, тако да га је српска потера сустигла и убила, након чега га је однела српском краљу. Стефан Дечански је свог противника сахранио у Цркви [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]] у Старом Нагоричану, а на месту на коме се пред битку налазио његов [[шатор]] подигао је цркву ([[Црква Спасовица|Спасовица]]), која је уништена пре [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Остатке бугарске војске окупио је у [[Мрака|мраком]] крају Михајлов брат [[Белаур]] (''[[Змај]]'' на [[Румунски језик|румунском]]).

[[Датотека:Nemanjić dynasty coat of arms, Palavestra.png|мини|Грб Немањића, претпоставља се да је Душан Немањић носио шлем попут онога са грба у току битке на Велбужду]]