Сомбор — разлика између измена

(→‎Култура: кратак помен голубарства)
 
== Спорт ==
Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем [[Шах]]овског [[Друштво|друштва]] ([[1867]]), Клуба [[мач]]евалаца (1872), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи [[АК Маратон Сомбор|Маратон]] ('''1873'''), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења [[1887]]. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба [[ФК Раднички Сомбор|Раднички]] ([[1912]]). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из [[Монтреал]]а [[1976]]. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега ([[1971]]) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом [[Вујадин Секулић|Бане Секулића]] у финале Купа победника купова Европе (1981) и сребрним медаљама са [[Олимпијада|Олимпијаде]] у [[Москва|Москви]] (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта. [[Никола Јокић]] је [[кошарка]]шки репрезентативац и постао је други [[Срби]]н у НБА лиги који је постигао четрдесет поена на једном мечу.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&dd=11&nav_id=1229578 |title=Jokić sve bliži rekordu Peđe Stojakovića |publisher=b92 sport |date=11. 2. 2017|accessdate=11. 2. 2017}}</ref>
;Знаменити спортисти
{{div col|2}}
2.821

измена