Макија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravljanje veza ka Commonsu; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{друге употребе}}[[Датотека:Macchia01.jpg|мини|десно|220п|макија на [[Корзика|Корзици]]]]
 
'''Макија''' је тип густе [[средоземна вегетација|медитеранскесредоземне жбунасте вегетације]], распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију образују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 -{m}-.
Макија се развија у оним [[станиште|биотопима]] који не могу подржати раст високог дрвећа (суве и камените падине [[оромедитеран]]а), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских [[шума]].<ref name=MarCavShrublands>{{cite book|title=Habitats of the world.|year=2006|publisher=Marshall Cavendish|location=New York|isbn=978-0761475231|url=https://books.google.com/books?id=RNvzrqO0HuEC&pg=PA491&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjB8YKmgK3JAhVM7hoKHQNTAE8Q6AEINzAE#v=onepage&q=maquis%20shrubland&f=false|accessdate = 26. 11. 2015.|pages=488,492–493}}</ref><ref name=SoilOfItaly>{{cite book|last1=Costantini|first1=Edoardo A.C. (ed.)|last2=Dazzi|first2=Carmelo (ed.)|title=The soils of Italy|year=2013|publisher=Springer|location=Dordrecht|isbn=978-9400756410|url=https://books.google.com/books?id=MbhEAAAAQBAJ&pg=PA86&dq=macchia+degradation&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwi_yeHfgK3JAhUJLhoKHUo-BqsQ6AEIHDAA#v=onepage&q=macchia%20erosion&f=false|accessdate = 26. 11. 2015.|pages=30,78,80,83,255,283}}</ref><ref name=RSA-17>{{cite book|last1=Aranda Jimenez|first1=Gonzalo|last2=Montón Subías|first2=Sandra|last3=Sánchez Romero|first3=Margarita|title=The Archaeology of Bronze Age Iberia: Argaric Societies (Routledge Studies in Archaeology)|date = 10. 12. 2014.|publisher=Routledge|isbn=978-1138821330|edition=Routledge Studies in Archaeology (Book 17)|url=https://books.google.com/books?id=7DlWBQAAQBAJ&pg=PA63&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjB8YKmgK3JAhVM7hoKHQNTAE8Q6AEIWjAJ#v=snippet&q=shrubland&f=false|accessdate = 26. 11. 2015.|pages=63–64}}</ref><ref name=CretanLS>{{cite book|last1=Rackham|first1=Oliver|authorlink = Oliver Rackham|last2=Moody|first2=Jennifer|title=The making of the Cretan landscape|year=1994|publisher=Manchester University Press|location=Manchester|isbn=978-0719036477|url=https://books.google.com/books?id=k4dHmA9jq4wC&pg=PA75&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjw78qxgK3JAhXMhhoKHQ_vDos4ChDoAQgqMAI#v=snippet&q=degradation&f=false|accessdate = 26. 11. 2015.|pages=14, 23,96}}</ref><ref name=AGEco>{{cite book|last1=Bresson|first1=Alain|last2=Rendall|first2=Steven (translator)|title=Making of the ancient greek economy : institutions,markets, and growth in the city-states.|year=2015|publisher=Princeton Univ Press|location=[S.l.]|isbn=978-0691144702|url=https://books.google.com/books?id=wU9FCQAAQBAJ&pg=PA73&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjw78qxgK3JAhXMhhoKHQ_vDos4ChDoAQhdMAk#v=onepage&q=maquis%20shrubland&f=false|accessdate = 26. 11. 2015.|pages=38, 73,75}}</ref><ref name="Egerton">{{Cite journal |last=Egerton|first=F. N. |title=A history of the ecological sciences: early Greek origins |journal=Bulletin of the Ecological Society of America |volume=82 |issue=1 |year=2001|url=http://esapubs.org/bulletin/current/history_list/history_part1.pdf |format=PDF |pages=93–97}}</ref><ref name="Hughes">{{Cite journal |last=Hughes|first=J. D. |title=Ecology in ancient Greece |journal=Inquiry |volume=18 |issue=2 |year=1975|url=http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a902027058 |doi=10.1080/00201747508601756|pages=115–125}}</ref>
 
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.
 
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће (заступљено у већем или мањем броју), иначе карактеристично за твдослиснетврдолисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
 
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром (''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.
 
Значај макије као станишта бројних биљних врста је немјерљивнемерљив и стога је у многим деловима ЕуропеЕвропе заштићена, и има их јако мало.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Макија