Милош Милојевић — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Рад Милоша С. Милојевића и његов списатељски опус су, између бројних угледних имена, јавно и оштро критиковали следећи његови савременици: [[Иларион Руварац]], [[Стојан Новаковић]], [[Иван Јастребов|Иван Степанович Јастребов]], [[Јован Цвијић]] и др. О томе постоје бројна сведочанства, а његово уклањање из научне сфере временом је постала трајна и непроменљива чињеница.<ref name=fal>[http://www.seecult.org/vest/apel-protiv-novog-talasa-pseudoistorije-i-mitomanije Apel protiv novog talasa pseudoistorije i mitomanije | SEEcult.org<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref><ref name=fal />
== Афера Министарства културе ==
 
Дела Милоша С. Милојевића, које су српски историчари, потписници апела оценили као историјске фалсификате, доживела је своју кулминацију. Удружење Милош С. Милојевић из Црне Баре аплицирало је за бесповратна средстава из Министарства културе, преко државних институција Народне библиотеке Јанко Веселиновић из Богатића и Међуопштинског архива из Шабца. Укупна сума које је Министарство културе издвојило за овај пројекат било је милион динара а одобрено је за време мандата министра Владана Вукосављевића који је без претходне провере одобрио средства дотичном удружењу. Удружење из Црне Баре већ у више наврата је подржавало и редовно штампало дела Милоша С. Милојевића иако су то доказано проверени историјски фалсификати.<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3406403/skandalozna-odluka-srpskog-ministra-kulture-vladan-vukosavljevic-finansirao-knjigu-lazi-o-srbimaSKANDALOZNA ODLUKA SRPSKOG MINISTRA KULTURE: Vladan Vukosavljević finansirao KNJIGU LAŽI O SRBIMA!]
</ref>
 
== Одликовања ==
 
[[Датотека:Milojevicev poziv dobrovoljcima da podju u Drugi srpsko-turski rat 1877.jpg|250п|мини|десно|Текст позива Милоша С. Милојевића (1840–1897) добровољцима за Други српско-турски рат 1877. године.
Позив су потписали: [[Коста Шуменковић|Коста А. Шуменковић]] (1828—1905) и [[Милојко Веселиновић|Милојко В. Веселиновић]] (1850—1913).]]