Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих [[Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|„историјско административних делова“ (покрајина)]] осим [[Босна и Херцеговина (1918—1923)|Босне и Херцеговине]]. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и сре зовисрезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.

На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви посло випослови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.

{{reflistизвори}}