Краљевина Црна Гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 62.4.55.167 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 57:
}}
 
'''Краљевина Црна Гора''' је назив за државу [[Историја Црне Горе|Црну Гору]] у историјском раздобљу од [[1910]]. до [[1918]]. године. Почетак овог периода означен је уздизањем дотадашње [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]] на степен [[краљевина|краљевине]] (1910). Овом промјеном, Црна Гора се по државном рангу изједначила са сусједном [[Краљевина Србија|Крљевином Србијом]] и другим сувереним краљевинама, а династија [[Петровићи- Његоши|Петровића- Његоша]] је добила статус [[краљ]]евске династије. Промјена државног ранга извршена је доношењем посебног закона, који је имао уставну снагу, али само у смислу промјене државног назива и владарског наслова, тако да је на снази и даље остао дотадашњи [[Устав Црне Горе (1905)|Устав Књажевине Црне Горе]] из [[1905]]. године. Пријестоница је и даље остала на [[Цетиње|Цетињу]]. Једини владар био је краљ [[Никола I Петровић-Његош]].{{sfn|Љушић|2001|p=360-363}}
 
== Историја ==
Ред 140:
{{главни чланак|Црногорски одбор за народно уједињење|Подгоричка скупштина|Бјелаши|Зеленаши|Божићна побуна}}
 
Након [[Пробој солунског фронта|пробоја Солунског фронта]], савезничка војска је крајем октобра и почетком новембра [[1918]]. године протерала аустроугарску војску са подручја Црне Горе. У новонасталим околностима, пред народне прваке се поставило питање о уређењу привремене власти и будућем државном статусу Црне Горе. Присталице уједињења са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]] искористиле су присуство [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|србијанске војске]] за преузимање политичке иницијативе у циљу стварања нових органа власти. У намери да заобиђу краља Николу и његову избјегличку владу, прваци покрета за уједињење су расписали и спровели изборе за ''Велику народну скупштину'', која се потом састала у Подгорици. ''[[Подгоричка скупштина]]'' је засједала од 24. до 29. новембра [[1918]]. године. Њене кључне одлуке, које су донете на сједници од [[26. новембар|26. новембра]], биле су: збацивање краља [[Никола I Петровић|Николе]] и династије [[ПетровићПетровићи Његоши|Петровића Његоша]] у корист династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]], уједињење Црне Горе са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]] и исказивање подршке уједињењу свих [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] у јединствену [[Краљевина Југославија|југословенску државу]]. Ове одлуке, које су биле од историјског и далекосежног значаја, представљале су вољу већег дијела народа у Црној Гори, али са њима се нису слагале присталице свргнутог краља Николе, што је недуго потом довело до знатних политичких заплета.{{sfn|Rakočević|1983|p=47-58}}{{sfn|Ракочевић|1988|p=129-161}}{{sfn|Ракочевић|1989|p=53-66}}
 
Након уједињења, избија [[Божићна побуна]] присталица [[Зеленаши|Зеленаша]], а против безусловног припајања Црне Горе Србији. Присталице безусловног уједињења ([[бјелаши]]) уз помоћ савезника након пар дана гуше ову побуну. Већина устаника амнестирана је одмах, док су неки осуђени на затворске казне. Осуђеници су углавном пуштани раније масовним дијељењем помиловања од стране краља [[Александар I Карађорђевић|Аклександра]].