Скандинавске планине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 5:
| опис_слике = Планина [[Ака (планина)|Ака]] у [[Стура-Шефалет национални парк|Стура-Шефалет националном парку]], сјеверна [[Шведска]]
| највиши_врх = [[Галдепинген]]
| надморска_висина = 2.469<ref>{{Cite web|url=https://www.ne.se/uppslagsverk/encyklopedi/l%C3%83%C2%A5ng/galdhopiggen|title=Galdhøpiggen - Uppslagsverk - NE.se|website=www.ne.se|access-date=2020-02-19. 2. 2020}}</ref>
| израженост =
| изолација =
Ред 12:
| lat = 65
| long = 14
| дужина = 1.700<ref name = "ne.se">{{Cite web|url=https://www.ne.se/uppslagsverk/encyklopedi/l%C3%A5ng/fj%C3%A4llkedjan|title=fjällkedjan - Uppslagsverk - NE.se|website=www.ne.se|access-date=2020-02-19. 2. 2020}}</ref>
| ширина = 320<ref name = "ne.se"/>
| површина =
Ред 49:
}}
 
'''Скандинавске планине''' или '''Сканди''' ({{јез-шве|Skanderna, Fjällen}} или ''Kölen'', {{јез-фин|Köli}}, {{јез-норв|Kjølen}}) су [[планински масив]] који се протеже преко [[Скандинавско полуострво|Скандинавског полуострва]]. Често се погрешно сматра да су Скандинавске планине исто што и Скандинавски каледони, древни планински ланац и [[орогенеза]] која покрива приближно исто подручје. Западне стране планина оштро се спуштају у [[Северно море|Сјеверно]] и [[Норвешко море]], формирајући [[Фјорд|фјордове]], док се сјевероисточно постепено окрећу према [[Финска|Финској]]. На сјеверу оне формирају границу између Норвешке и Шведске,<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Sweden|title=Sweden {{!}} History, Flag, Map, Population, & Facts|last=|first=|date=|website=Encyclopedia Britannica|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=19. 2. 2020}}</ref> гдје досежу 2.000 м висине у [[Северни поларник|Сјеверном поларнику]]. Планински ланац само додирује сјеверозападну Финску, али је једва виши од брда на најсјевернијем дијелу код [[Северни рт|Сјеверног рта]] (''Nordkapp'').
 
Планине нису веома високе, али су на неким мјестима веома стрме; [[Galdepingen|Галдепинген]] у Јужној Норвешкој највиши је врх у Сјеверној Европи (2.469 м),<ref>{{Cite web|url=https://www.peakbagger.com/range.aspx?rid=303|title=Scandinavian Mountains - Peakbagger.com|website=www.peakbagger.com|access-date=19. 2. 2020}}</ref> на шведској страни највиши врх је Кебнекајсе (2.104 м).<ref>{{Cite web|url=http://scandinavianmountains.com/areas/20-kebnekaise/index.htm|title=Scandinavian Mountains - Kebnekaise|website=scandinavianmountains.com|access-date=19. 2. 2020}}</ref> Највиша тачка у Финској је нагиб Халти (1.324 м), иако се највиши врх овог нагиба налази у Норвешкој.
 
Комбинација сјеверне локације и влаге из Сјеверног [[Атлантски океан|Атлантског океана]] изазвала је формирање многих ледених поља и [[Ледник|глечера]]. Температура пада са повећањем надморске висине; у Јужној Норвешкој, [[пермафрост]] постаје уобичајен на око 1.500 метара надморске висине на западној падини и око 1.200 метара надморске висине на источној падини близу границе са Шведском. У [[Северна Норвешка|сјеверној Норвешкој]] трајни мраз постаје уобичајен од око 800 до 900 метара надморске висине на западној падини и око 600 метара надморске висине на источној падини.<ref>http://www.cicero.uio.no/fulltext/index.aspx?id=9539</ref>
 
== Геологија ==
Скандинавске планине су већином састављене од веома старих стијена насталих прије око 400 милиона година када су Скандинавски каледони потиснути. Огромне планине створене у то вријеме биле су много веће од било чега данас, али су се у потпуности изравнале током 100 милиона година у равну плочу.<ref name = "geography and geology">{{Cite web|url=http://scandinavianmountains.com/intro/geography.htm|title=Scandinavian Mountains - Introduction - Climate, Geography, Geology, History|website=scandinavianmountains.com|access-date=19. 2. 2020}}</ref> Ова плоча се задржала од прије око 300 милиона година до прије 50 милиона година када је било више помијерања, а западна страна скандинавске плоче уздигла се тик уз обале Норвешке, док је источна страна према Шведској остала нижа. Читава плоча је била под углом, а западна страна је била много виша од источне, те су зато све ријеке послије тога текле источно.<ref name = "geography and geology"/>
 
== Галерија ==