Калмички будистички храм у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
== Историјат ==
=== Досељавање у Београд ===
Превирања у свету у првој половини XX века довела су до расељавања пресељења читавих етничких група. Тако се између [[1920]]. и [[1944]]. године у Београду нашао велики број [[Калмици|Калмика]]. Први Калмици избеглице су стигли у Србију почетком априла 1920. године и било их је неколико десетина. Друга, и далеко најбројнија калмичка групација (око 300 избеглица) приспела је у Србију крајем 1920. године. У целом том периоду од 1920. до краја 1923. године у Србију је стигло укупно 450–500 Калмика. Главнина калмичких избеглица (300–400) настанила се у Београду, формирајући тако највећу камичку колонију у Европи.<ref name=autogenerated3>[http://www.members.tripod.com/budisti/uvv2.html Uvod - dolazak Kalmika u Srbiju], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У Београду су се већином настанили у приградском селу [[Мали Мокри Луг]].<ref name=autogenerated2>[http://www.members.tripod.com/budisti/predgovor.html Predgovor], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У почетку су изазивали општу радозналост, и становници Малог Мокрог Луга су их назвали ''[[Хан Кинези|Кинези]]''.
=== Изградња храма ===
Са калмичким избеглицама у Србију је стигло и неколико њихових свештеника. Најстарији по годинама и свештеничком чину био је бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов.<ref name=autogenerated1>[http://www.members.tripod.com/budisti/ep.htm Kalmyk Buddhist Temple in Belgrade (1929 - 1944) Early Period], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Своју прву богомољу у Београду Калмици су успоставили у септембру [[1923]]. године у две изнајмљене собе у улици Војислава Илића бр. 47 (та кућа и данас постоји)<ref name=autogenerated1 />. У тим просторијама храм се налазио до краја [[1925]]. године када је премештен у Метохијску улицу бр. 51. априла [[1928]]. године формирају ''Калмичку колонију''. За председника је изабран бивши пуковних руске војске Абуша Алексејев, који ће заједно са будистичким старешином бакшом Манчуда Бориновим покренути акцију за изградњу будистичког храма у Београду.<ref name=autogenerated3 />
На земљишту које има је дао београдски индустријалац, Милош Јаћимовић (1858–1940), Калмици су изградили будистички храм, који је завршен [[1929]]. године. Свечано освећење храма, првог и јединог такве врсте у Европи, обављено је 12. децембра 1929. године. Церемонију освећења новог храма су обавили бакша Намђал Нимбушев, духовни вођа Калмика у изгнанству, који је за ту свечану прилику допутовао из Париза и бакша београдски Умаљдинова, уз асистенцију двојице свештеника.<ref>[http://www.members.tripod.com/budisti/1929osv.html Osvecenje hrama: 12. decembar 1929], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> ''Београд може да буде поносан...'' писао је [[1939]]. године у Београдским општинским новинама др [[Стеван Поповић]], добар познавалац Калмика.<ref name=autogenerated2 />
Убрзо по изградњи, храм је постао обележје Београда и једна од његових знаменитости.<ref name=autogenerated4>[http://www.members.tripod.com/budisti/1930.html Prve godine hrama (1930 -1932)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У ''Водичу кроз Београд'' објављеном 1930. године наилази се на одредницу о храму, а годину дана касније улица у којој се храм налазио добија ново име: ''Будистичка улица'' (данас Будванска). Када је дом саграђен и почео да функционише, убрзо потом формиран је и ''Будистички духовни савет'' који је био спона међу свим месним Калмицима.<ref>[http://www.members.tripod.com/budisti/29dom.html Kalmicki dom], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Приликом прослава већих будистичких празника долазили су и Калмици из других делова Србије. Убрзо су успостављене везе за енглеским друштвом ''-{Maha Bodhi Society}-'' и другим сличним организацијама и удружењима. У храму су држани часови калмичког језика и будистичке веронауке.
Калмичка принцеза Нирџидма Торгутска је посетила београдски храм 20. септембра 1933. Београдском храму су и даље недостајали многи богослужбени предмети које није било могуће набавити у Европи, па је преко посланика Јапана у Букурешту из Токија стигао велики бронзани кип Буде, чије је освећење извршено 25. марта 1934. године<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1934/03/26?pageIndex=00007 Политика, 26. март 1934, стр. 7]. digitalna.nb.rs</ref>. Пола године по освећењу Будине статуе, београдски будисти су одржали помен краљу Александру, убијеном у атентату приликом званичне посете Француској. 1935. године је предузета реконструкција храма, чиме је храм проширен за још 38 m².<ref>[http://www.members.tripod.com/budisti/1935.html Rekonstukcija hrama], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након неког времена, и градске власти су почеле новчано да помажу свештенство. Прослава десетогодишњице изградње храма одржана је 23.11. [[1939]].<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/11/22#page/9/mode/1up Време, 22. нов. 1939, стр. 10]. digitalna.nb.rs</ref> Новчана помоћ градске владе им је укинута [[1942]]. године као лицима ''несрпске националности''.<ref name=autogenerated4 />
=== Рушење храма ===
У борбама за [[београд у Народноослободилачкој борби|ослобођење Београда]] (12–16. октобар 1944.) које су се водиле у непосредној близини, делимично је порушен горњи део калмичког храма. Београдска колонија Калмика је престала да постоји [[1944]]. године када су њени чланови избегли у Немачку, а касније у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Након рата, нове власти су сматрале да је београдски будистички храм изгубио разлог за постојање јер је остао без верника и без реликвија, па су [[1950]]. срушили куполу храма а приземље претворили у [[дом културе]]. Касније је у тој згради просторије имао [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистички савез радног народа]]. На крају је зграду преузела радна организација ''Будућност'' која је храм порушила, а на његовим темељима подигла двоспратну зграду у коју је уселила свој сервис ''Хлађење''.<ref name=autogenerated3 />
| |||