Крсто Поповић — разлика између измена

=== Борба за независност Црне Горе ===

{{Главни чланак|Божићна побуна|Црногорски комити}}

 

Устаници нападају [[Цетиње]] ноћу, [[5. јануар|5.]] на [[6. јануар]] 1919. године. Долази до ватреног обрачуна и устаници не успијевају да уђу у град. Уз посредовање генерала Ванела стање се нормализује. Дио побуњеника се вратио кући, а дио побјегао у мјеста која су контролисали Италијани, што сугерира одакле је добијао подршку за свој рад. Крсто се склања у [[Котор]], а одатле у [[Италија|Италију]]. Из Италије је неколико пута упадао у [[Црна Гора|Црну Гору]], а један од упада је био између [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Улцињ]]а, када је предводио 69 официра из [[Гаета|Гаете]]. Једно вријеме је био начелник штаба Црногорске војске у Италији. Десетог децембра 1919, у гласилу црногорске владе у изгнанству, „[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]“, Крсто Поповић је истакао важност Црне Горе у Српству написавши да је: ''„Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове“'' <ref>{{Cite book| last = Поповић| first = Крсто| authorlink = | others = | title = Глас Црногорца, бр. 80. од 27.11.1919., по новом календару: 10.12.1919., чланак: Опорука црногорских усташа на поруку србијанских силеџија у ЦГ| pages = 4.| year = | url = http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3326&skrd=1# | publisher = | location = Неји код Париза |id=}}</ref> <ref name="Његош">[http://www.njegos.org/past/zrnov.htm -{Krsto Zrnov Popovic}-] {{en}}</ref>. Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира. Италијанске власти су га хапсиле због супротстављања растурању црногорске војске послије потписивања [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалског уговора]]. Одбио је да се врати у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]].