Свети синод Краљевине Црне Горе — разлика између измена

 

== Оснивање Духовног савјета ==

 

На предлог митрополита [[Митрофан Бан|Митрофана Бана]], књаз [[Никола I Петровић]] је 1. јануара 1904. године, након савјетовања у [[Државни савјет Књажевине Црне Горе|Државном савјету Књажевине Црне Горе]], издао ''Закон о уређењу Духовног савјета''. Истога дана, црногорски књаз је издао и посебан указ којим су за чланове ''Духовног савјета'' именовани: митрополит Митрофан Бан, острошки архимандрит Петроније Рајичевић, морачки архимандрит Михаило Дожић, пивски игуман Прокопије Врачар, цетињски протођакон Филип Радичевић, васојевићки протопрезвитер Аксентије Бојовић и кучки протопрезвитер Павле Петровић. Поменути књажевски акти, који су се односили на проглашење ''Закона о уређењу Духовног савјета'' и именовање чланова тог тијела, објављени су у службеном листу "[[Глас Црногорца]]" од 1. јануара 1904. године.<ref>[http://dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1904/01-01-broj-1/001.jpg Глас Црногорца, год. 33 (1904), бр. 1, стр. 1.]</ref> У истом броју поменутог гласила је на трећој страници, под насловом ''Духовни Савјет и Конзисторија'', био објављен и службени уреднички коментар, који је у целини гласио: