Василије Петровић Његош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
'''Василије III Петровић Његош''' ([[Његуши]], [[1709]] — [[Санкт Петербург]], [[10. март]] [[1766]]) је био владика и [[митрополит]] црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем [[Сава Петровић Његош|Савом Петровићем]] од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.{{sfn|Вуковић|1996|p=60-61}}
На предлог митрополита Саве, хиротонисан је [[1750]]. године од српског патријарха [[Атанасије II Гавриловић|Атанасија II]] и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Већ 15. марта 1750. године послао га је патријарх у Русију да скупља милостињу.<ref>"Сион", Београд 7. јун 1874.</ref> И раније као архимандрит ишао је у сличну мисију; био је у Аустрији да поврати свете реликвије које је однео тамо српски патријарх Арсеније Чарнојевић. Одржавао је блиске везе са царском [[Русија|Русијом]] и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.
Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.
| |||