Висарион Бориловић Бајица — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (razne izmene)
м
 
Висарион III Бориловић потиче из угледне црногорске породице из Бајица, [[Цетиње]]. Наследио је владику [[Рувим Бољевић|Рувима Бољевића]] који је умро 1685. године.{{sfn|Станојевић|1975|p=174}} За цетињског митрополита/владику рукоположио га је у [[Пећ]]и његов рођак [[патријарх српски]] [[Арсеније III Црнојевић]] (1674—1690).
 
Одмах по повратку из Пећи 1685. године креће у акцију учвршћења сарадње с [[Венеција|Венецијом]] у погледу војних акција у даљем току [[Велики турски рат|Морејског рата (1684—1699)]]. На том плану води у [[Котор]]у 1686. преговоре са тамошњим провидуром Батистом Калбом. Сарадња је оставрена па је под владичином заповешћу послато 300 ратника који су се 1687. борили против Топал-паше на [[Камено (Херцег Нови)|Каменом]] изнад [[Херцег Нови|Херцег-Новог]], која је успешно завршена. У времену борбе за освајање Херцег-Новог, Владика Висарион је морао је да са преосталим снагама пружи отпор снажној казненој експедицији коју је упутио скадарски санџак Сулејман Бушатлија, која је успешно одбијена.
 
Углед владике Висариона је порастао након ових акција па је Бушатлија одлучио да са свим расположивим средствима нападне Црну Гору. Тако владика и 24 народних првака одлази у Херцег-Нови на састанак са Корнаром да му предоче опасност која прети земљи и затраже војну помоћ. На Општецрногорском збору у Градцу 1688. године, одлучено је да Црна Гора ступи под млетачко поданство. Владика Висарион умро је 1692. године а на месту црногорског владике наследио га је Саватије Калуђеровић (1694—1697).