Канада (филозоф) — разлика између измена

'''Канада''' ({{јез-са|कणाद}}, ''-{Kaṇāda}-'', живео између 6. и 2. века п.н.е), познат и као ''Кашиапа'', ''Улука'' или ''Канабхук'', био је [[Индија|индијски]] мудрац, научник и филозоф који је основао филозофску школу ''Ваишешика'' ({{јез-енг|Vaisheshika}}), једну од 6 основних школа индијске филозофије, која уједно представља почетак развоја и најранији облик [[Физика|физике]] у Индији.<ref name="V"/><ref name="VD">{{cite web |last1=Wells |first1=John |title=The Vaisheshika Darshana |url=http://darshanapress.com/The%20Vaisheshika%20Darshana.pdf |accessdate=22. 2. 2020}}</ref>
== Учење ==
О његовом животу мало се зна: претпоставља се да је живео између 6. и 2. века п.н.е. Његово традиционално име, Канада ({{јез-са|कणाद}}), у преводу значи ''гутач атома'', и познат је по сачуваном санскритском[[санскрит]]ском тексту ''Ваишешика Сутра'' (или ''Канада Сутра'' - ''Канадини афоризми'') у коме је поставио основе [[Атомистика|атомистичком]] схватању физике и филозофије.<ref name="КС">{{cite web |title=Канада Сутра |url=https://archive.org/stream/thevaiasesikasut00kanauoft/thevaiasesikasut00kanauoft_djvu.txt |accessdate=22. 2. 2020}}</ref>
 
Канадина филозофија објашњава настанак и постојање свемира излажући теорију атома, служећи се [[Логика|логиком]] и реализмом. Канада је сматрао да се све може поделити, али да та подела не може ићи без краја, већ да морају постојати најмање честице (-{{јез-са|parmanu}-}) које су недељиве и вечне, које се повезују на разне начине стварајући сложене супстанце и тела, процес који зависи од топлоте, и то је основа свег материјалног постојања.<ref name="V">{{cite web |title=Простор, време и Ану у Вашеишики |url=http://www.ece.lsu.edu/kak/roopa51.pdf |accessdate=22. 2. 2020}}</ref> Он је комбиновао ове идеје са концептом ''Атман''-а (душе{{јез-са|आत्मन्, Ātman}} - душа) како би развио нетеистички пут до ''мокше'' ({{јез-са|मोक्ष, mokṣa}} - просветљење и ослобађање од циклуса смрти и [[Реинкарнација|реинкарнације]] у [[Хиндуизам|Хиндуизму]]<ref>John Bowker, The Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press, {{ISBN|978-0192139658}}, p. 650</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 |title=''The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism'', ''vimoksha'' |access-date=17 February 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222011614/http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 |archive-date=22 February 2014 |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref><ref>See:
* E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, {{ISBN|0-8153-3608-X}}, Taylor and Francis, pp 343-360;
* T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89-102; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
* Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), {{ISBN|978-0791446157}}, State University of New York Press, Chapter 10</ref>, стање блиско [[Нирвана|нирвани]]<ref>The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. ''gedatsu''). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and ''moksha'' also have the same meaning. ''Vimoksha'' means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See [http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 ''The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism'', ''vimoksha''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222011614/http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 |date=22 February 2014 }}</ref>{{напомена|Појмови ''мокша'' и ''нирвана'' се разликују у разним школама хиндуизма, [[Будизам|будизма]] и [[Ђаинизам|ђаинизма]].<ref name=dltc>See:
* Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp 65–74;
* T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."</ref> Појам нирвана је чешћи у Будизмубудизму,<ref>Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, {{ISBN|978-0521859424}}, Cambridge University Press</ref> а ''мокша'' преовлађује у хиндуизму.<ref>Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), {{ISBN|978-0-8264-9966-0}}, pp 74-83</ref>}}).
 
Канадин филозофски систем описује 6 својстава ({{јез-са|padārthas}}) која се могу спознати и именовати, и тврди да се помоћу њих може описати све у свемиру. Ових 6 категорија су супстанца ({{јез-са|dravya}}), квалитет ({{јез-са|guna}}), кретање ({{јез-са|karman}}), универзално ({{јез-са|samanya}}), појединачно ({{јез-са|visesa}}) и прирођено ({{јез-са|samavaya}}). Постоји 9 класа супстанци, од којих су неке атомске, неке неатомске, а неке свепрожимајуће<ref name="КС"/>
 
Канадина филозофија утицала је на друге школе индијске филозофије, али и научнике као што је Чарака (3. век пре н.е), чији су медицински текстови на санскриту ({{јез-са|Charaka Saṃhitā}}) сачувани до данас.<ref>{{cite web |title=Carakasamhita |url=https://web.archive.org/web/20020701111817/http://www.infinityfoundation.com/mandala/t_es/t_es_agraw_caraka_frameset.htm |accessdate=22. 2. 2020}}</ref>
 
== Напомене ==