Бранко Пешић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 99:
Десетогодишњи градоначелнички мандат Бранка Пешића обележен је великом стамбеном изградњом током које је изграђено више од 81.000 станова, а Београд је у том периоду са 680.000 нарастао на 920.000 грађана.<ref name="B92"/> Већина ових станова била је у новоизграђеним стамбеним насељима – [[Браће Јерковић]], [[Коњарник (Београд)|Коњарник]], [[Шумице (Београд)|Шумице]], [[Нова Галеника]], [[Беле Воде (Чукарица)|Беле Воде]] и др, као и на [[Нови Београд|Новом Београду]], у време треће фазе његове изградње. Бранковим залагањем, у периоду [[1968]]–[[1970]]. дошло је до уклањања старе пруге и изградње ауто-пута, након чега је дошло до наглог развоја и изградње Новог Београда, када су изграђени блокови — [[Блок 28|28]], [[Блок 29|29]], [[Блок 30|30]], [[Блок 33|33]], [[Блок 37|37]], [[Блок 38|38]], [[Блок 45|45]], [[Блок 70|70]] и др. Велику пажњу Пешић је посветио изградњи Насеља сунца, како је тада називан блок 45, изграђен на пешчари у близини [[Сава|Саве]].{{sfn|Јевтић|2017|pp=114—115}}
 
Масовну стамбену изградњу пратила је изградња пратећих објеката — месних заједница, вртића, основних школи и др. Велики број данас препознатљивих објеката изграђен је у његовом мандату. Године 1969, након дугогодишње паузе, завршена је изградња хотела „Југославија”, који је био најмодернији хотел у СФРЈ и један од најмодернијих у овом делу Европе. Године 1970. започела је на Новом Београду изградња монументалне стамбено-пословне куле познате као [[Западна капија Београда]], а три године касније на Коњарнику изградња три монументална солитера названа [[Источна капија Београда]]. Имена ових небодера, који својом величином и упадљивошћу представљају симболичку капију, одредио је њихов положај у односу на ауто-пут и правац из кога дају добродошлицу путницима из правца запада (Загреб—Љубљана), односно истока (Ниш—Софија). Најзначајнији београдски симбол изграђен у време Пешићевог мандата је [[Београђанка|Палата „Београђанка”]], грађена од 1969. до 1974. године. Њен аутор био је архитекта [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]]{{напомена|Због истог имена и презимена градоначелника и архитекте, многи критичари градње Београђанке су Пешића оптуживали да је као председник града злоупотребио своју функцију.{{sfn|Јевтић|2017|pp=111—112}} Мешање Бранка Пешића градоначленика и архитекте дешава се и данас.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/cije-je-delo-beogradjanka/|title=Čije je delo Beograđanka?|website=www.danas.rs|date=31.01.2020}}</ref>}} (1921—2006). Упркос критикама, које је као први облакодер у ужем центру града, стациониран између [[Славија (Београд)|Славије]] и [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]], добила у току градње, Београђанка је убрзо постала препознатљиви градски симбол, а на њеном последњем се до почетка [[1990е|1990-их]] налазио ресторан са видиковцем.
 
Значајно место у Пешићевом мандату представља развој индустрије, коју је сматрао окосницом развоја Београда. У сарадњи са градом, многа београдска предузећа реализовала су изградњу нових објеката, као и пресељење појединих фабрика из стамбених зона на периферију ([[Икарбус|Икарус]], [[Соко Штарк]], [[Галеника]] и др). Помагао је друга предузећа, а посебно трговачка учествујући у пројектима отварања нових објеката [[Робне куће Београд|робних кућа „Београд”]] и самоуслужних радњи [[Центропром]]а.{{sfn|Јевтић|2017|p=15}}{{sfn|Јевтић|2017|p=9}}
 
=== Спорт и изградња спортских центара ===