Приморци (Срби) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Visarion Ljubisa 1884 Vilimek.png|мини|220п|десно|Митрополит [[Висарион Љубиша]] (1823–1884), рођени Србин Приморац из [[Паштровићи|Паштровића]]]]
 
'''Срби Приморци''', односно '''приморски Срби''' су [[Срби]] са подручја [[Српско приморје|Српског приморја]]. У најширем смислу, појам се такође може односити и на целокупно српско становништво са простора [[Јадранско приморје|Јадранског приморја]]. Током средњег века, ''Српско приморје'' је обухватало приморске делове ''[[Српске земље у раном средњем веку|Српских земаља]]''. Те области су називане ''[[Поморске земље|Поморским земљама]]'', а обухватале су све српске приморске области, почевши од [[Дукља|Дукље]], односно [[Зета (географска област)|Зете]], преко [[Травунија|Травуније]] са [[Конавли]]ма, до [[Захумље|Захумља]] и [[Неретљанска кнежевина|Неретљанске кнежевине]], са острвима. У том смислу, у средњовековне приморске Србе су спадали: [[Дукљани]], односно [[Зећани (Срби)|Зећани]], затим [[Травуњани]], [[Конављани]], [[Захумљани]] и [[Неретљани]]. Током позног средњег века, већи део тог простора је био у саставу [[Доња Зета|Доње Зете]] и [[Херцеговачко приморје|Херцеговачког приморја]], односно потоње [[Млетачка Далмација|Млетачке Далмације]], којој је припадала и [[Бока которска]] са [[Грбаљ]]ем и [[Паштровићи]]ма. Данас је јужни део ''Српског приморја'' по државној припадности познат као [[Црногорско приморје]], а северни део већим делом припада [[Дубровачко приморје|Дубровачком приморју]]. Приморска одредница је остала сачувана у називима обе српске православне епархије: [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополије црногорско-приморске]] и [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархије захумско-херцеговачке и приморске]].{{sfn|Бакотић|1939|p=}}{{sfn|Ћирковић|1964|p=}}{{sfn|Ћирковић|2004|p=}}{{sfn|Јанковић|2007|p=}}
 
== Срби Приморци у сусједству Црне Горе ==
Ред 21:
[[Андрија Качић Миошић]] је о [[Михаило Војислављевић|Михаилу Војислављевићу]] и [[Константин Бодин|Константину Бодину]] написао <ref>{{Cite book|last=Качић Миошић |first=Андрија |authorlink= |title=Разговори угодни народа словинскога |year=приступљено 25.1.2017.|url=http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm |publisher= |location= |id=}}</ref> : {{цитат|На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.}}
 
[[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данило I Петровић Његош]] у писму своме брату Радету 27. фебруара 1713. г. пише <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Своме брату Раду, писмо бр. 5.,|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=| pages = 91}}</ref> : {{цитат|... имам ја у Црну Гору и у Приморје и у Брда 200 главарах...}}
 
Митрополит скендеријски и владика цетињски Данило и житеље тих области 1726. г. назива по мјестима живљења: <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Ванредном провидуру Габријелу Болдуу, 2.2.1726., писмо бр. 20.,|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=| pages = 107}}</ref> : {{цитат|... сви Приморци и Црногорци и Брђани... }}