Бранко Пешић — разлика између измена

После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], вратио се у Земун, који је заједно са својом околином најпре био под управом [[Дунавске Швабе|домаћих Немаца]] „[[Фолксдојчери|фолксдојчера]]”, а потом је [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] укључен у састав квинслишке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Као члан Савеза комунистичке омладине, Бранко је активно учествовао у организовању [[Народноослободилачки покрет|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Заједно са другим земунским илегалцима учествовао је у припреми и организацији саботажа и диверзија против окупатора. Заједно са Илијом Рогулићем и Миленком Мишкелићем, по задатку [[Пал Шоти]]ја, радио је на изради трокраких и четворокраких „јежева” који су бацани по улицама Горње вароши и друму Земун—[[Батајница]].{{sfn|Атанацковић|1962|p=77}} Почетком 1942. био је члан Рејонског руководства СКОЈ-а за Горњи град задужен за рад актива на [[Гардош]]у. Заједно са њим у руководству, налазили су се [[Истакнуте личности НОП-а из Земуна|Милан Степановић Матроз, Славко Крњешевац и Ђорђе Коларић]], секретар. Сваки од њих држао је на вези 2—3 омладинске групе, јачине од 3 до 7 омладинаца са којима су одржавали састанке и организовали акције.{{sfn|Атанацковић|1962|p=99}} Као једног од најактивнијим омладинаца у Горњој вароши, секретар партијске ћелије Милан Узелац Шуца га је 25. маја 1942. примио у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Јевтић|2017|pp=30–34}}{{sfn|АСШЦ|1988|p=9}}
 
[[Датотека:Branko Pešić spomen tabla Zemun.jpg|200px|мини|лево|Спомен-плоча Бранку Пешићу на [[Српска школа у Горњој вароши у Земуну|згради школе]] коју је некада похађао, а данас Основне школе за образовање одраслих која носи његово име<ref><ref name="спомен-плоча" >{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/366515/Београд/Откривена-спомен-плоча-Бранку-Пешићу|title=Откривена спомен-плоча Бранку Пешићу|website=www.politika.rs|date=26.10.2016}}</ref>]]
Због велике провале у партијску организацију, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] запретила му је опасност од хапшења због чега је најпре морао да пређе у илегалност, а потом и да напусти Земун. У потрази за њим [[Усташка надзорна служба|усташка полиција]] ухапсила је његовог старијег брата Лазара. Заједно са [[Истакнуте личности НОП-а из Земуна|Ђорђем Коларићем, Костом Драгичевићем Црним и Елзом Кошар]], преко [[Батајница|Батајнице]] и [[Нови Карловци|Нових Карловаца]] дошао је на ослобођену територију, где је у околини [[Белегиш]]а ступио у Четврту чету [[Подунавски партизански одред|Подунавског одреда]]. Борце ове чете називали су „сунцокреташи ”, а њихов командант је био [[Сретен Ковачевић|Срета Ковачевић]].{{sfn|Коларић|1970|pp=213–219}} Непосредно пре његовог одласка у партизане, немачко-усташке снаге су августа 1942. покренуле офанзиву на [[Срем у Народноослободилачкој борби|партизанске снаге у Срему]], а након њеног завршетка, извршена је реорганизација партизанских снага и формиран [[Трећи сремски партизански одред|Трећи сремски одред]]. Потом је у октобру [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавски одред]] претворен у Трећи батаљон Трећег сремског одреда, а Бранко постављен за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]]. Трећи батаљон је дејствовао у југоисточном Срему (околина Земуна), а након доласка [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске бригаде]] ступио је у њен састав и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] прешао у источну [[Босна|Босну]].{{sfn|Атанацковић|1962|p=125}}{{sfn|Јевтић|2017|pp=35–37}}{{sfn|АСШЦ|1988|p=9}}