Манастир Градиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 141.136.209.221 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 14:
 
== Историја ==
По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. век]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. век]]у, у Повељи краља [[краљ Милутин|Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. [[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данило I Петровић Његош]] у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "''...молио те игуман Георгије, из Градиштах...''" <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |coauthors= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> из чега се види да је тада манастир припадао православцима.
 
Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.
Ред 28:
 
== Иконостас цркве Светог Николе ==
Према натпису на једној од престоних [[икона]], аутор иконостаса је [[ZografЗографи|зограф]] Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је [[1795]]. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:605341-Manastir-Gradiste-u-Buljarici-Devet-vekova-svetinje Novosti/Manastir Gradište u Buljarici: Devet vekova svetinje]</ref>
 
То што овај иконостас чини необичним је икона [[Свети Христифор|Светог Христофора]], који има магарећу главу, као ретко иконографско решење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем делу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура [[светитељ]]а. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз [[апостол]]а са Деизином композицијом у средини.