Влада Арсић — разлика између измена

Kњижевно стваралаштво започео је [[2010]]. године публицистичким делом „Лопатање ђавола” штампаном у тиражу од 20.000 примерака, у којем се позабавио проблемом наркоманије у Србији. И наредна два дела посветио је пошастима које прете нашој деци и омладини. У роману „Изгубљене у магли” бави се принудном [[Проституција|проституцијом]], а у „Армагедону” проблемом [[Педофилија|педофилије]] и замкама које нам прете из стварног, али и виртуелног света друштвених мрежа.

Један је од најчитанијих домаћих аутора, а пажњу публике највише је привукао делима који се баве романсираном историјом. У роману „Бродолом” отргао је од заборава највећу речну катастрофу на Балкану, несрећу брода „Ниш”, који је 9. септембра 1952. године потонуо на [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]].

„Ноћ архангела“ прати судбину потомака убица [[Карађорђе Петровић|Вожда Kарађорђа]], а „Kад звона занеме” највећи помор у историји модерне Србије, епидемију [[Пегави тифус|пегавог тифуса]] [[1914]]/[[1915]]. године. Најлуђе сторије из наше историје сабрао је у делу „Невиђена Србија”. Реч је о 90 најчуднијих прича, [[анегдота]] и догађаја из наше прошлости који би се, већином, могли сврстати и у рубрику „Веровали или не”.

У свом последњем роману „Осиње гнездо” преиспитује мит о судбини моштију[[мошти]]ју [[Свети Сава|Светог Саве]] и поставља многа питања у вези са нашом судбином.

Романи „Изгубљене у магли” и „Бродолом” доживели су радио адаптацију и премијерно изведени у оквиру Драмског програма [[Радио Београд|Радио Београда]], а роман „Kад звона занеме”, према званичним подацима [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], увршћен је међу десет најчитанијих књига у [[2017]]. години.