Историја Русије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 177:
==== Николај II ====
[[Датотека:Vladimirov-krocvavoe-voskr.jpg|200п|десно|мини|Инцидент познат као [[Крвава недеља (1905)|Крвава недеља]]]]
Александра је наследио његов син [[Николај II Александрович|Николај II]] ([[1894]]—[[1917]]). Индустријска револуција, која је имала све већег утицаја на прилике у Русији, створила је снаге које ће коначно збацити монархију. Либерални елементи међу индустријским капиталистима и племством су веровали у мирољубиве друштвене реформе и уставну монархију, коју би формирале уставотворне демократе или ''Кадети'' како су се још називали. Социјални револуционари су следили традиције ''Народника'' и тражили су расподелу земље међу онима који су је у ствари обрађивали - сељацима. Још једна радикална група је била Руска социјалдемокрратскасоцијалдемократска радничка партија, коју су чиниле присталице [[марксизам|марксизма]] у Русији. Придобивши подршку радикалних интелектуалаца и градске радничке класе, захтевали су комплетну социјалну, економску и политичку револуцију.
 
Од [[1903]]. партија је подељена на два крила: [[мењшевици]] или умерени, и [[бољшевици]], који су били веома радикални. Мењшевици су веровали да ће се руски социјализам развијати постепено мирним путем, и да царски режим треба заменити демократском републиком у којој би социјалисти сарађивали са либералним буржоаским партијама. Бољшевици под вођством [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]], захтевали су стварање мале елите професионалних револуционара, подвргнутих строгој партијској дисциплини, која би деловала као авангарда пролетеријата како би се власт освојила на силу.<ref>For an analysis of the reaction of the elites to the revolutionaries see Manning, Roberta. ''The Crisis of the Old Order in Russia: Gentry and Government''. {{page1|location=|publisher=Princeton University Press|year=1982|id=|pages=}}</ref>