Крсто Бјелетић — разлика између измена

нема резимеа измене
| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|2|1917||}}
| место_смрти =[[Пипери (Лопаре)|Пипери]], код [[Лопаре|Лопаре]]
| држава_смрти ={{зас|Независна Држава Хрватска}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=
|народни херој=[[24. јул]]а [[1953]].
}}
'''Крсто Бјелетић — Крцун''' ([[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавци]], код [[Лопаре|Лопара]], [[1917]] – [[Пипери (Лопаре)|Пипери]], код [[Лопара]], [[2. јануар]] [[1942]]), био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[1917]]. године у селу [[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавцима]], код [[Лопаре|Лопара]]. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Веома рано се прикључио револуционарном радничком покрету, који је био развијен у [[Бијељина|Бијељини]] и њеној околини, одакле су потицали и многи револуционари [[Родољуб Чолаковић]], [[Димитрије Лопандић]] и др. Када је крајем [[1939]]. године у Лопарама формирана партијска ћелија, Крсто је постао њен члан. Као веома поверљив, добијао је задатке да преноси партијске материјале и пошту у [[Тузла|Тузлу]], Лопаре, [[Брчко]] и Бијељину.{{sfn|Народни хероји|1982|p=81}}
 
После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], [[1941]]. године учествовао је у организовању устанка на [[Мајевица|Мајевици]]. Почетком августа, са групом од свега седам бораца учествовао је у првим диверзантским акцијама на овом подручју. Крајем августа, била је формирана и партизанска чета, која је бројала 20 бораца. Почетком септембра, кренуо је у [[Бирач]] са још једним другом, да Обласном штабу НОП одреда за источну Босну поднесе извештај и прими даље директиве. На том путу, га је у околини [[Спреча|Спрече]], пресрела група [[Усташка војница|усташа]], која га је претукла кундацима и мислећи да је мртав оставила крај пута. Увече када се смрачило, Крсто је успео да се склони одатле и настави даље. Иако тешко претучен, успео је некако да стигне до [[Шековићи|Шековића]], где је задржан све до краја септембра, док се потпуно није опоравио.{{sfn|Народни хероји|1982|p=81}}
По повратку на Мајевицу, постао је командир Прве чете [[Мајевички партизански одред|Мајевичког партизанског одреда]]. Поред војних активности, Крсто је активно радио на пропагирању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), међу народом на Мајевици. Људима је објашњавао смисао политике [[Братство и јединство|братства и јединства]] и оштро се противио вршењу међуетничких злочина. Посебно је радио на разобличавању [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] политике, чије су вође и источној Босни, отворено сарађивале са окупаторима.{{sfn|Народни хероји|1982|p=81}}
 
У селу [[Пипери (Лопаре)|Пипери]], код [[Лопаре|Лопара]], његова чета је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#2. јануар|2. јануара 1942]]. године, покушавала да заустави продор делова Шестог пешадијског пука [[Хрватско домобранство|Домобранства НДХ]]. Иако је био командир чете, Крсто се у борбама није одвајао од свог пушкомитраљеза. Приликом покушаја да се пребаци на боље место, за дејствовање по непријатељу, био је тешко рањен. Пузећи по снегу и изложени непријатељском ватром, његови саборци су га извукли, али је услед тешких рана преминуо. Његово тело је потом пренесено у Вукосавце, где је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#5. јануар|5. јануара]] сахрањено на сеоском гробљу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=81}}
 
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=81}}