Književni realizam — разлика између измена

м (Враћене измене 109.122.107.128 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
ознака: враћање
== Nastanak pojma i širenje značenja ==
 
Termin realizam se najpre javlja u filozofiji 18. veka, dok se na književnost primenjuje tek od 19. veka. Šiler i Fridrih Šlegel među prvima su upotrebili ovaj pojam, a zatim ga je Stefan Bošković pomenuo u svojoj antologiji "Priroda i fizika". Govoreći o «realizmu u pesništvu» ovim pojmom označavaju suprotnost idealizmu.
 
U francuskoj kritici pojam realizam susrećemo u jednom članku časopisa »-{Mercure français}-« iz 1826. godine. Međutim, značenje književne škole ili pravca u Francuskoj zadobija tek u raspravama koje su se vodile oko Kurbeovih slika, i posebno zahvaljujući člancima Šanflerija objavljenim u njegovoj knjizi Realizam (-{La Realisme}-, 1857). U anglosaksonskim književnostima termin realizam se javlja od pedesetih godina 19. veka, mada pokreta pod tim nazivom nema sve do osamdesetih godina 19.v. U nemačkoj književnoj kritici javlja se termin poetski realizam u značenju suprotnom od onog koje je realizmu pridavala francuska kritika. U Italiji se osamdesetih godina 19. veka javlja realizam pod nazivom verizam. Pisarev svojim delom Realisti (1864) uvodi pojam realizam u rusku književnu kritiku, s tim što kod njega to još uvek nije književnoistorijski termin već oznaka za idejni stav dela ruske inteligencije. Pojam realizam uvodi u srpsku književnu kritiku [[Svetozar Marković]] (Pevanje i mišljenje, 1868; Realnost u poeziji 1870). Šenoa je prvi upotrebio ovaj pojam u Hrvatskoj sedamdesetih godina 19. veka, u kojoj se kao pravac realizam formirao tek početkom osamdesetih 19.v.
Анониман корисник