Београд — разлика између измена

2.285 бајтова додато ,  пре 6 месеци
(→‎Привреда: убачена боља фотографија)
=== Скорашња историја ===
[[Датотека:Kalemegdan 2.jpg|мини|200п|десно|[[Победник (споменик)|Победник]], симбол Београда]]
ДанаУ време прерастања политичке кризе у [[СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], против режимапредседника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]. Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније{{sfn|Логос|2019|p=76 у токунапомени дана106. "Према Тањугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}}
 
Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27.4.1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главн град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и амбасадори чланица [[ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}}
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда.
 
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1996. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}}
 
[[Бомбардовање Београда 1999.|НАТО бомбардовање 1999]]. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], као и кинеска амбасада на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>