У међувремену, покренут је нови рат против хусита, али Жигмунд ни овај пут није учествовао. Наиме, 1424. године склопљена је унија из [[Бинген на Рајни|Бингена]], која је званично имала за циљ борбу против хуситске јереси, а уствари против краљеве власти. На овај начин Жигмунд је био готово лишен вођства у рату, а његова власт у Царству била је из корена уздрмана. Резултат је био исти. Крсташи предвођени [[Бозо фон Вицтум|Бозом фон Вицтумом]] били су тешко поражени 16. јуна 1426. године у [[Битка код Аусига|бици код Ушћа на Лаби]]. Нешто касније је у офанзиву против хусита кренуо и војвода[[Фридрих I од Бранденбурга]], али је био поражен на Мжеу[[Мже]]у. Тада се његовој војсци прикључио кардинал Хенри Бофорт. 3. августа дошло је до [[Битка код Тахова|битке код Тахова]], у којој су крсташи до ногу потучени, а Хенри Бофорт је узалуд покушавао да заустави њихов бег.{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=490}} Хусити потом прешли у напад и, под вођством, [[Прокоп Велики|Прокопа Великог]], талентованог војсковође који је наследио Жишку 1424. године, упадали у немачке области све до [[Балтичко море|Балтичког мора]], сејући страх.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=490}} Нарочито велику улогу у овим походима хусита имали су таборити. Захваљујући њима, међу угњетеном сиротињом немачких градова и села интензивно се ширио тај ''чешки отров'', како су Немци називали учење хусита. Градска и сеоска сиротиња Царства задојила се идејама таборита, које су се касније испољиле у социјалном покрету у Немачкој.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}
=== Наставак рата на доњем Дунаву: борба око Голупца ===
