Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
=== Цар Светог римског царства и мир са хуситима ===
Победе хусита над немачко-католичким ''крсташима'' и широка пропаганда њиховог левог крила међу радним масама Европе, које је тежило коренитом преуређењу друштва,{{напомена|''Грађанска једнакост, а делом чак и имовинска једнакост''.}} натерали су католичко свештенство да сазове [[Базелски сабор|сабор у Базелу]] јула 1431. године.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=300-301}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=475}} Тада је сазван пети и последњи антихуситски рат, али су крсташи предвођени бранденбуршким војводоммаркгрофом и папским легатом [[Јулијан Цезарини|Јулијаном Ћезаринијем]] били поражени у [[Битка код Домажлица|бици код Домажлица]] 14. августа.{{sfn|Хорват|1924|p=266}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=334}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}} Наиме, немачки витезови су се разбежали кад су чули лупу хуситских кола.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}} Увиђајући да је директна борба с хуситима безуспешна, Базелски сабор је ступио у преговоре с десним крилом хусита, ''каликстинцима''.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=301}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=475}} Када се показало да је сабор спреман да прихвати хуситске захтеве, [[папа Евгеније IV]] га је распустио.{{sfn|Пејнтер|1997|p=475}} Упркос томе, на основу преговора 1433. године је склопљен споразум, тзв. [[Прашки компактати]], којима је дозвољено причешћивање под оба вида, што је био основни захтев хусита, установљено је проповедање на народном језику и потврђена секуларизација црквених имања која је у то време спроведена.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=301}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=475}} Самим чином склапања споразума са каликстинцима католичко-немачка реакција вешто се користила унутрашњим противречностима у самом хуситском покрету, поготово нарастајућим страхом каликстинаца од таборита.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=490}} Таборити, са своје стране, нису прихватили Прашке компактате, јер су у њима видели издају покрета, што је довело до коначног расцепа у истом, иначе ослабљеном услед разнородног социјалног састава хусита.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=335}}
 
У међувремену, Жигмунд је био заокупљен учвршћавањем своје власти у Светом римском царству, где су му неуспеси у рату против хусита из основа подрили ауторитет, удаљивши га од коначног циља — царске круне. Дана 27. новембра 1431. године у [[Милано|Милану]] је [[Гвоздена круна Лангобарда|гвозденом круном]] крунисан за [[Краљ Италије|краља Италије]], па је потом отпутовао у [[Сијена|Сијену]], одакле је преговарао с папом Евгенијем IV, око свог крунисања за цара и признавања Базелског сабора. Преговори су на крају уродили плодом, па је 1433. године допутовао у Рим, где га је папа 31. маја крунисао за [[Цар Светог римског царства|цара Светог римског царства]]. Немајући новца, Жигмунд је 4. јуна продао Мле­чанима своја права на Далмацију за 10.000 дуката, уз обавезу да Република подмири све његове трошкове приликом крунисања у Риму и повратка у Немачку. Краљ је још једном потврдио овај уговор 29. јула 1437. године, не­посредно пред смрт. Тим чином ликвидиран је рат између Угарске и Млетачке републике, вођен још од 1411. године, коначним губитком Далмације.{{sfn|Хорват|1924|p=265}}
 
== Последње године ==
Анониман корисник