Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
=== Смрт најјачих магната ===
Жигмунд је доживео готово 70 година, дочекавши смрт најјачих угарских магната.{{sfn|Хорват|1924|p=266-267}} Дана 26. јуна 1432. године, умро је Никола Фран­копан, бан Хрватске и Далмације и богати господар Винодола, Крка, Сења, Модруша, [[Гацка|Гацке]], [[Лика|Лике]], Озља и Цетине. О његовој моћи говори и то да је 1426. године, по свом именовању за хрватско-далматинског бана, несолвентном Жигмунду позајмио 28.000 дуката, добивши у залог градове: Бихаћ, [[Соко Град (конављански)|Сокол]], [[Рипач]], [[Манастир Рмањ|Рмањ]], Книн, [[Врлика|Врлику]], Островицу, Скрадин. За Николом је остало 9 синова, који ће тек 1449. године резделити очеве поседе. Никола Горјански, који је пуне 32 го­дине био палатин, умро је 3. децембра 1433. године, оставивши за собом 2 сина: [[Никола III Горјански|Николу]] и [[Ладислав Горјански|Ладислава]]. Иваниш Нелипчић, цетински, омишки и клишки кнез, умро је 1434. године, а наследила га је његова једина кћерка Катарина, удата за [[Иван VVI Франкопан|Ивана Франкопана]], који је од свог оца наследио титулу ''бана Далмације и Хрватске''. У Пожуну 13. децембра 1435. године умро је и Жигмундов таст Херман Цељски, славонски бан у 2 наврата (1406—1408 и 1423—1435), а наследио га је син Фридрих.{{sfn|Хорват|1924|p=267}}
 
=== Рат за Сандаљево и Нелипчићево наслеђе ===
Анониман корисник