Бранко Радичевић — разлика између измена

Радичевић је рођен у [[Славонски Брод|Броду на Сави]] [[28. март]]а [[1824]]. године у породици Тодора (Божидара<ref>"Застава", Нови Сад 17. јул 1898. године</ref>) и Руже Радичевић, кћерке богатог [[Вуковар]]ског трговца Јанка Михајловића. Пошто је рођен дан уочи светог Алексија, по њему је и добио име '''Алексије'''<ref>Бранко Радичевић: "Песме", трећи део, Темишвар 1862.</ref>. Крштен је сутрадан од стране кума Јанка Божића, грађанина бродског. Бранко по оцу води порекло (из Новог СадаБољеваца) старином из старе српске Зете, па се породица због турског насиља селила преко Котора и Будве, у Славонију.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> Пред објављивање своје прве књиге, своје име ће променити у Бранко (посрбљено име). Бранков отац Тодор је био царински чиновник, али се такође бавио и књижевношћу и превео је са [[немачки језик|немачког језика]] [[Фридрих Шилер|Шилеровог]] „[[Виљем Тел|Виљема Тела]]“. Бранко је имао брата Стевана и сестру Амалију, која је умрла у другој години живота. Мајка Ружа умрла је прерано од туберкулозе, када је Бранко био дете.

Његово порекло је било предмет спорова, а по једном предању преци су му из Зете <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Цетињски вјесник, Поријекло Бранка Радичевића, Је ли Бранко из Црне Горе или није, број 86, укуцати бр|year=1911|url=http://www.digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=683#|publisher=|location=Цетиње|id=|accessdate=2. 5. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160421030412/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=683|archive-date=21. 4. 2016|url-status=dead|pages=351}}</ref>. [[Голуб (новине)]] су такође о томе писале <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Голуб, Никола - стриц Бранка Радичевића, број 18.. стр. 274-274 |year=1906|url=http://www.biblioso.org.rs/digitalna_zbirka_prikaz.php?lng=sr&id=1466 |publisher= |location=Сомбор |id=}}</ref>.

Радичевић је умро од [[туберкулоза|туберкулозе]] [[1. јул]]а [[1853]]. године у бечкој болници, наводно на рукама Вукове жене Ане. Савременик Лазар Захаријевић је то у својим успоменама негирао;<ref>"Бранково коло", Нови Сад 1900.</ref> Бранко је умро сам током ноћи. Имао је 29 година, опојан је у грчкој цркви<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1853. године</ref> а сахрањен је бечком гробљу Св. Марка. Постхумно збирку песама је објавио његов отац 1862. Српска омладина је испунила песникову жељу и године [[1883]]. пренела је његове остатке из Беча на Стражилово.