Војислав Коштуница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 68:
У новембру 2001. је дошло до [[побуна ЈСО|побуне ЈСО]] против Ђинђићеве владе, током које су припадници Јединице за специјалне операције, предвођени [[Милорад Улемек Легија|Милорадом Улемеком Легијом]] блокирали ауто-пут код [[Врбас (град)|Врбаса]] и [[Центар „Сава”|Сава центра]]. Наводни повод било је хапшење хашких оптуженика браће Предрага и Ненада Бановића, а незванично се тврдило да је Улемек желео да избегне евентуално хапшење приликом сведочења на суђењу за [[атентат на Ибарској магистрали|убиства на Ибарској магистрали]], које је било заказано за 12. новембар. Коштуница је подржао побуну ЈСО.
 
Коштуница јеНеочекивано 24. јуна 2002. неочекиванопредседник сменио[[СРЈ]] саВојислав местаКоштуница начелникасменио генералштабаје генералагенерал-пуковника [[Небојша Павковић|Небојшу Павковића]] са места начелника Генералштаба [[ВЈ]], иако је раније одбијао да га смени.{{sfn|Логос|2019|p=359, 367}} НАТО и Зоран Ђинђић су дуго тражили Павковићеву смену, а Павковић је оптужио Коштуницу да је подлегао „недемократским притисцима” и да је смењен јер је одбијао да [[Војска Југославије]] учествује у „прљавој кампањи” председништва Југославије против Ђинђића, међу којима је било наводно прислушкивање Ђинђићеве владе.{{sfn|Bideleux|Jeffries|2007|p=296}}
 
Када се Коштуница, док је још био председник Југославије, кандидовао на [[Први неуспели избори за председника Србије 2002.|председничким изборима]] у Србији 29. септембра 2002. насупрот [[Мирољуб Лабус|Мирољубу Лабусу]], кандидату кога је предложила Влада Србије. Коштуница и Лабус су ушли у други круг избора, у ком је Коштуница освојио 1.991.947 гласова (66,86% изашлих), али избори нису били валидни пошто је у другом кругу гласало мање од 50% уписаних гласача.
Ред 74:
Након што је изменом Закона о избору председника Републике укинут је цензус у другом кругу, [[Други неуспели избори за председника Србије 2002.|избори су поновљени 8. децембра.]] Коштуница је још једном победио, освојивши 1.699.098 гласова, испред [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] за кога је гласало са 1.063.296 особа. Избори су поново поништени јер са 45,16% изашлих бирача није остварен цензус, овога пута у првом кругу. Убрзо након пропасти избора, условљене, између осталог и тихим бојкотом владе која није имала свог кандидата, Коштуница је најавио да ће његов приоритет бити обарање Ђинђићеве владе и расписивање ванредних парламетарних избора.
 
=== Нестанак Југославије и убиство Зорана Ђинђића ===
=== Убиство Зорана Ђинђића и Живковићева влада ===
Функцију председника [[Савезна Република Југославија|СРСавезне Републике Југославије]] обављао је до 4. фебруара [[2003]]. године, када је Савезна Република Југославија[[СРЈ]] преоликована у државну заједницу [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]].{{sfn|Логос|2019|p=377}} Месец дана касније, [[атентат на Зорана Ђинђића|убијен је Зоран Ђинђић]]. Као непосредни извршиоци оптужени су бивши припадници ЈСО Милорад Улемек Легија и [[Звездан Јовановић]], као и припадници [[Земунски клан|Земунског клана]], док је део јавности оптуживао Коштуницу да стоји иза тога. Оптужбе о повезаности са Ђинђићевим убиством, нису довеле о краја политичке каријере Војислава Коштунице. Након [[Избори за народне посланике Србије 2003.|ванредних парламентарних избора]] одржаних у децембру 2003. године, на којима је највише гласова освојила [[Српска радикална странка]], Коштуница је имао страну подршку да образује владу од проевропских странака, да би се спречио долазак радикала на власт.
 
=== Премијер Србије ===