Војислав Коштуница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 68:
У новембру 2001. је дошло до [[побуна ЈСО|побуне ЈСО]] против Ђинђићеве владе, током које су припадници Јединице за специјалне операције, предвођени [[Милорад Улемек Легија|Милорадом Улемеком Легијом]] блокирали ауто-пут код [[Врбас (град)|Врбаса]] и [[Центар „Сава”|Сава центра]]. Наводни повод било је хапшење хашких оптуженика браће Предрага и Ненада Бановића, а незванично се тврдило да је Улемек желео да избегне евентуално хапшење приликом сведочења на суђењу за [[атентат на Ибарској магистрали|убиства на Ибарској магистрали]], које је било заказано за 12. новембар. Коштуница је подржао побуну ЈСО.
Када се Коштуница, док је још био председник Југославије, кандидовао на [[Први неуспели избори за председника Србије 2002.|председничким изборима]] у Србији 29. септембра 2002. насупрот [[Мирољуб Лабус|Мирољубу Лабусу]], кандидату кога је предложила Влада Србије. Коштуница и Лабус су ушли у други круг избора, у ком је Коштуница освојио 1.991.947 гласова (66,86% изашлих), али избори нису били валидни пошто је у другом кругу гласало мање од 50% уписаних гласача.
Ред 74:
Након што је изменом Закона о избору председника Републике укинут је цензус у другом кругу, [[Други неуспели избори за председника Србије 2002.|избори су поновљени 8. децембра.]] Коштуница је још једном победио, освојивши 1.699.098 гласова, испред [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] за кога је гласало са 1.063.296 особа. Избори су поново поништени јер са 45,16% изашлих бирача није остварен цензус, овога пута у првом кругу. Убрзо након пропасти избора, условљене, између осталог и тихим бојкотом владе која није имала свог кандидата, Коштуница је најавио да ће његов приоритет бити обарање Ђинђићеве владе и расписивање ванредних парламетарних избора.
=== Нестанак Југославије и убиство Зорана Ђинђића ===
Функцију председника [[Савезна Република Југославија|
=== Премијер Србије ===
|