Срњача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
Ред 16:
}}
'''Срњача''' (''Sarcodon imbricatus'') је, кад је млада, јестива
Срњачу је први идентификовао ботаничар Олоф Целсиус недалеко од града [[Упсала]] у [[Шведска|Шведској]] [[1732.]] године. Карл Лине писао је о њој [[1737]]. године у свом делу ''Флора лапоника''. Првобитно је врсту описао под називом Hydnum imbricatum [[1753.]] године. У род Sarcodon сместио ју је фински миколог Петер Адолф Карстен [[1881.]] године. Име рода ове гљиве потиче од старогрчких речи Sarco што значи месо и odon што значи зуб.<ref name="agroklub.com">{{cite web |title=Srnjača - gljiva crnogoričnih šuma sa smeđim ljuskama na klobuku |url=https://www.agroklub.com/sumarstvo/srnjaca-gljiva-crnogoricnih-suma-sa-smedim-ljuskama-na-klobuku/45745/ |website=agroklub.com |accessdate=28. 2. 2020}}</ref>
== Опис ==
===== Шешир =====
Линија 34 ⟶ 37:
== Употребљивост ==
Млада гљива је јества и користи се као зачинска гљива. Садрже влагу, маст, сирове беланчевине, пепео и угљенехидрате. Установљено је да количина незасићених масних киселина знатно надмашује засићене, а пронађена је одређена количина галне и аскорбинске киселине и врло мала количина бета каротена и ликопена. Изолован је и ергостерол код кога је забележено антитуморско и противупално деловање.
Сматра се да конзумирање сирове гљиве може узроковати тегобе. Срњача је осредњег квалитета. Због јаке и специфичне ароме, обично се за јело не узима већа количина. Младе недозреле гљиве погодне су за усољавање, маринирање и сушење. Њихов горак укус нестаје већ након неколико минута кувања. У Бугарској је мељу за брашно.<ref name="agroklub.com" />
== Станиште ==
Линија 41 ⟶ 46:
== Напомена ==
Срњачи је веома слична ретка гљива [[Hydnellum scabrosum|храпава јежевица]] (''Hydnellum scabrosum'', позната и као ''Sarcodon scabrosus'') која, међутим расте у [[Листопадна шума|листопадним шумама]], и то претежно испод [[Буква|букве]].<ref>{{cite book |last=Флик |first=Маркус |title=Која је ово гљива? | year=2010 |publisher=Марсо |location=Београд |isbn=978-86-6107-064-8 |accessdate=7. 2. 2020| pages = 382 }}</ref>
Срњачу и врсти Sarcodon squamosis су до последње декаде прошлог века сматране једном врстом. До тада уочене разлике односиле су се на чињеницу да су плави и зеленкасти пигменти добијени из плодних тела, квалитетнији уколико је гљива расла испод [[Бели бор|белог бора]] од пигмената из плодних тела гљива које су биле повезане с обичном [[Смрека|смреком]]. На разлику су упућивале и одређене макроскопске разлике, а група шведских научника потврдила је да је реч о две врсте након што је провела анализу [[ДНК секвенцијална анализа|ДНК]] секвенци. Објавили су да је срњача она која расте испод смрека.<ref name="agroklub.com" />
== Референце ==
| |||