Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
=== Рат за Сандаљево и Нелипчићево наслеђе ===
15. марта 1435. године, умро је Сандаљ, а наследио га је синовац [[Стефан Вукчић Косача|Стефан Вукчић]], који је од раније одржавао везе с Турцима, а сада се, посредством Дубровника, понудио за савезника Жигмунду.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=299}} Међутим, Жигмунд је пружио подршку Твртку, који се у мају вратио са угарског двора у Босну да спреми борбу против [[Косаче|Косача]], својих старих непријатеља.{{sfn|Ћоровић|1989|p=299}} Осим босанског краља, не знајући какав ће бити Сандаљев наследник, и многи други породични непријатељи Косача пожурили су да напанунападну [[Војводство Светог Саве|њихов посед]] искоришћавајући Сандаљеву смрт.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Сам краљ Жигмунд тражио је од Дубровачке републике, да помогне устанак и западне [[Захумље|хумске]] властеле, с циљем да сломи наследника једног свог вазала, који му је својом снагом и утицајем задавао много неприлика. Међутим, Дубровчани су остали пасивни.{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Стога је угарски краљ, маја 1435. године, издао наредбу хрватским кнезовима Ивану и [[Стјепан III Франкопан|Стјепану Франкопану]], да освоје Хум, као стару угарску област, за чијег новог господара је именовао Матију Таловца.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Угарске и хрватске чете су потом упале у Стефанову област, продрле све до Неретве и поселе важни трг [[Дријева|Дријево]].{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}}
 
На позив угроженог Стефана Вукчића, у Босну је упала турска војска од 1.500 људи, коју је предводио [[Барак Исаковић|Барак]], син [[Скопско крајиште|скопљанског]] ИсаИсак-бега. Турци су се задржали у Хуму и [[Травунија|Травунији]] до новембра, док је један њихов одред већ у августу повратио Ходидјед, учврстивши турску власт у ВрхобосниВрхбосни.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Пред Турцима је из [[Габела|Дријева]] побегла угарско-хрватска војска, немајући довољно снаге да се прихвати борбу.{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} На тај начин Стефан је повратио све изгубљене положаје.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}}
 
Сандаљев наследник је добио ненаданог савезника и у хрватском кнезу Ивану Франкопану. Наиме, после смрти цетинског кнеза Иваниша Нелипчића 1434. године, његове поседе: Сињ, [[Травник (Тврђава)|Травник на Цетини]], [[Чачвина|Чачвину]], Клис, Омиш, [[Висућ]], [[Камичак (Крка)|Камичак]], [[Кључ (Дрниш)|Кључ]], [[Петрово поље (Далмација)|Петрово поље]] и [[Звониград (Книн)|Звониград]], требало је да наследи Иван, као муж његове кћери Катарине.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}}{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Иван је већ користио титулу ''кнез цетински и клиски''.{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Међутим, Жигмунд није пристајао на то и тражио је да се та област уступи њему, пошто је Нелипчић умро без мушког наследника, иако им је раније то био одобрио. Кад се Иван није хтео покорити, краљ га је 1436. године прогласио за одметника и наредио Матији Таловцу, који је од 1435. године именован ''баном Славоније'', да крене против њега. У борбама вођеним током целе године, Франкопан је био поражен и крајем године му се губи сваки траг, а 31. јануара 1437. године његова удовица је предала Жигмунду све земље свог оца и мужа.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}}{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Краљ је ову област уступио браћи Таловец: Матији, [[Петар Таловац|Петру]], [[Фрањо Таловац|Франку]] и [[Јован Таловац|Ивану]], који су од сада носили титулу ''кнезови цетински''.{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Стефану су ови сукоби били од непосредне користи, јер су задржали Таловца од поновног напада на Хум.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Једини угарски успех у Босни, током ових сукоба, било је коначно потискивање Твртковог противника, краља Радивоја.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}
 
Уплашен турским учвршћивањем у срцу Босне, Твртко је прихватио плаћање данка Турцима, добивши јемство од султана да ће бити признат и поштеђен.{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}} Везе с Турцима проближилеприближиле су Твртка и Стефана, што је резултирало њиховим савезом у другој половини 1436. године.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=300}}
 
=== Коначна победа у Бохемији ===
Анониман корисник