Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 444:
Развој пољопривреде и производња за градско тржиште омогућили су сељацима да дођу до новца, па је село постало богатије. То је пробудило похлепу феудалаца. Записи сведоче да су феудалци самовласно једноставно хватали богатије сељаке и изнуђивали откуп од њих. Општа појава је пак била да су црквени и световни феудалци несразмерно повећавали новчане захтеве. Израз тадашњег сељачког незадовољства било је ширење јеретичких учења која су се разликовала од званичног учења цркве. На бога су се позивали и црква и феудалци, а то су чинили и јеретици, али су они сасвим друкчије тумачили божје заповести. 1430-их, преко свештеника који су дошли из Бохемије, у Угарској се проширило хуситско учење. Хуситско учење је брзо освајало просторе, углавном у јужној Угарској и у Ердељу, где је незадовољство било веће него у осталим деловима земље.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=40}}
 
Према једном црквеном извештају из тог времена, ''хусити заражени метиљом[[метиљ]]ом'' проповедају, између осталог, да бог не дели људе, тј. да су кмет, свештеник и племић једнаки. Такође су позивали на укидање црквене имовине. Ово учење у религиозној формулацији је, у ствари, нападало феудални поредак па није чудно што су црквена и државна власт наступале заједно. Црква је слала [[Инквизиција|инквизиторе]] да искорене јереси. Инквизитори пак нису знали за милост, чак су и откопавали мртве и спаљивали их ако је неко за њих тврдио да су били јеретици.
 
У јужној Угарској инквизиција је ''направила реда'', али у Ердељу је хуситски покрет, пре него што су успели да га униште, допринео избијању прве велике сељачке побуне у Угарској. Наиме, ердељски бискуп [[Ђерђ Лепеш]], због [[Девалвација|пада вредности новца]], три године није скупљао порез, а 1437. године захтевао је наплату свих изосталих [[Десетина (порез)|црквених пореза]] и то у стабилној валути. На то су се сељаци [[Трансилванијски сељачки устанак|латили оружја]]. Водио их је ситни племић [[Антал Нађ Будимски]], а подржала их је и већина становника Коложвара{{напомена|[[Клуж-Напока]].}}. Сељачка војска је код [[Деж (Румунија)|Дежа]] тријумфовала над феудалцима, који су после тога су били принуђени на преговоре. Испред Конвента{{напомена|Скупштина.}} у Коложмоноштору,{{напомена|Данашњи Манаштур, дистрикт Клуж-Напоке.}} институцији задуженој за регулисање пореза у овој области, дошло је до споразума. Нагодбом је укинута деветина, осигурано је право слободне сеобе и омогућена је сталешка организација сељака. Требало је да се делегати [[Кметство|кметских]] села састају сваке године да би проверавали спровођење нагодбе. Међутим, они нагодбу из Коложмоноштора нису успели да спроведу у дело. Угарски, [[Секељи|секељски]] и [[Саси|саски]] феудалци Ердеља су споразумом у [[Каполна|Каполни]] ујединили су своје снаге против сваког спољњег и унутрашњег непријатеља. Потом су, дошавши до војничке предности, прогласили ранију нагодбу ништавном. До одлучујућег сукоба дошло је непосредно по Жигмундовој смрти, [[Битка код Коложвара|код Коложвара]] крајем 1437. године. У крвавој бици сељаци су тешко поражени, а Антал Нађ Будимски је погинуо, што је значило крај побуне.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=41}}
 
== Унутрашња политика у Угарској ==