Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
== Смрт и последице ==
Краљ и цар Жигмунд је умро 9. децембра 1437. године у [[Маркгрофовија Моравија|моравском]] граду [[Знојмо|Знојму]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=301}}{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Његовом смрћу угасила се династија Луксембург, а на престолу трију краљевина: Угарске, Хрватске и Бохемије, наследила га је кћерка Елизабета. Против нове краљице је од почетка ковала заверу њена рођена мајка Барбара, која се, иако је већ имала 45 година, хтела удати за 14-годишњег пољског краља [[Владислав III Јагелонац|Владислава III]], не би ли тако задржала власт у својим рукама.{{sfn|Хорват|1924|p=267}} Барбару је помагао њен брат Фридрих Цељски.{{sfn|Хорват|1924|p=267-268}} Међутим, против Барбаре је стао Елизабетин муж, аустријски војвода [[Алберт II Немачки|Албрехт Хабзбуршки]], утамничивши своју ташту у Пожуну.{{sfn|Хорват|1924|p=268}} Потом су се угарски бискупи и феудалци састали у истом граду, где су Албрехт и Елизабета 18. децембра 1437. године изабрани за ''краља и краљицу Угарске, Хрватске и Далмације''.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=301}}{{sfn|Хорват|1924|p=268}} Краљевски пар се потом запутио у Секешфехервар, где су крунисани 1. јануара 1438. године.{{sfn|Хорват|1924|p=268}} 18. марта Албрехт је једногласно изабран за краља Римљана, после чега је пошао у Праг, где је 29. јуна крунисан за краља Бохемије.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=301-302}}{{sfn|Хорват|1924|p=268}} Тим чином Албрехт је објединио све Жигмундове територије под својом влашћу.
 
Међутим, нови краљ се морао суочити са јаком феудалном опозицијом у Угарској и Бохемији, у којој је био истакнут и краљ-противкандидат [[Казимир IV|Казимир Јагелонац]]. Користећи смрт краља Жигмунда и заузетост његовог наследника, Турци су постали агресивнији. Њихова војска је 1438. године упала у Ердељ и страховито га опустошила, напавши и Србију, пошто су били незадовољни деспотовом политиком.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=301-302}}{{sfn|Хорват|1924|p=268}} Године 1439. Српска деспотовина је пала под турску власт, али је касније обновила своје постојање. Исте године је умро краљ Албрехт, после чије смрти је у Угарској наступионаступило периоддоба политичке нестабилности и сталних турских напада, а саму земљу је од тежих последица спасио Јанош Хуњади. Овај период се завршио доласком на власт његовог сина [[Матија Корвин|Матије Корвина]]. У Бохемији је, после изласка из [[Персонална унија|персоналне уније]] с Угарском и дужег [[Interregnum|међувлашћа]], 1458. године за краља проглашен хуситски племић, [[Јиржи Подјебрадски]].
 
== Брак и породица ==
Анониман корисник