Јерусалим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена бр. 22905824 корисника 178.149.88.135 (разговор) ознака: поништење |
|||
Ред 73:
Како је Рим постајао снажнији поставио је [[Ирод Велики|Ирода]] за марионетског краља. Ирод је дао себи задатак развоја и улепшавања града. Градио је палате, куле и зидове, а и проширио је Храм. За време Иродове владавине површина коју је Храм заузимао се удвостручила<ref name="automatski generisano4" /><ref name="automatski generisano6">Har-el, Menashe. This Is Jerusalem. Canaan Publishing House.</ref><ref>Zank, Michael. [http://www.bu.edu/mzank/Michael_Zank/Jerusalem/templemount.html "The Temple Mount"] Boston University. Приступљено 2007-01-22.</ref>. У 6. години нове ере Јерусалим и околина су дошли под директну власт Рима као провинција [[Јудеја]]{{sfn|Crossan|1993|p=92}} а Иродови наследници су остали краљеви Јудеје до [[96]]. године. Римска власт над Јерусалимом и околином бола је уздрмана [[Први јеврејско-римски рат|Првим јеврејско-римским ратом]], који је довео и до уништења Храма 70. године. Град је још једном имао функцију главног града током трогодишње буне познате као устанак [[Симон бар Кохба|бар Кохбе]], започет 132. године не. Римљани су угушили и тај устанак 135. године не. Император [[Хадријан]] је потом романизовао град, преименовавши га у -{''Aelia Capitolina''}-, и забранио Јеврејима улазак.{{sfn|Goldhill|2009|p=19}} Такође је преименовао провинцију Јудеју након покушаја Филистинаца да поново јудаизирају земљу<ref name="automatski generisano2">Lehmann, Clayton Miles (2007-02-22). "Palestine: History". The On-line Encyclopedia of the Roman Provinces. The University of South Dakota. http://www.usd.edu/erp/Palestine/history.htm {{Wayback|url=http://www.usd.edu/erp/Palestine/history.htm |date=20000621154528 }}. Приступљено 2007-04-18.</ref><ref>Cohen, Shaye J. D. (1996). "Judaism to Mishnah: 135–220 °CE". in Hershel Shanks. Christianity and Rabbinic Judaism: A Parallel History of their Origins and Early Development. Washington DC: Biblical Archaeology Society. стр. 196.</ref>. Забрана уласка Јеврејима у град је трајала све до 4. века.
У пет векова након Бар Кохбиног устанка град је мењао име, прво под Римљанима потом под Византијом. Током четвртог века, римски император [[Константин Велики]] изградио је одређени број хришћанских грађевина попут [[Базилика Светога гроба|Базилике Светога гроба]]. Јерусалим је достигао максимум популације на крају периода Другог храма: град је лежао површини од 2 km² и бројао 200.000 становника<ref name="automatski generisano2" /><ref name="automatski generisano6" />. Након Константина Великог па све до 7. века Јевреји су били истјерани из Јерусалима<ref>Zank, Michael. [http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period3-2.htm "Byzantian Jerusalem"]. Boston University. http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period3-2.htm. Приступљено 2007-02-01.</ref>. cao kako ste, jel ste dobro
=== Римско - Персијски ратови ===
| |||