Ђеравица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Сређивање |
||
Ред 1:
{{Недовољно извора|датум=фебруар 2020}}
{{Планински врх
| име = Ђеравица
Ред 11:
| планина = [[Проклетије]]
}}
'''Ђеравица''' је са 2.656 -{
== Назив и порекло ==
Овај највиши планински врх Србије је некада носио назив „Калуђеровица” дат по великом броју калуђера на простору [[Метохија|Метохије]] (Метохија од речи [[метох]], којом су називана црквена имања). Тако је било све до средине 20. века, односно до формирања [[Аутономна Косовско-Метохијска Област|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], када добија скраћени назив „Ђеровица” (понекад и „Ђеравица”), а све ради отуђивања [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и брисања трагова постојања [[Срби|Срба]] на тим просторима.{{чињеница| date = 11. 2016.}} Једини траг да се овај врх некада тако називао могао се пронаћи у преосталим старим топонимима, а данас вероватно само у манастиру Високи Дечани.{{чињеница| date = 11. 2016.}} У књизи „манастир Високи дечани” издавачке куће „Светигора”, на мапи која је илустрована на унутрашњости корица књиге, налази се и локација овог врха, који је смештен одмах изнад самог манастира, и на карти стоји име: Калуђеровица. Руски дипломата и научник [[Иван Јастребов]] у 19. веку је забележио право име овог планинског врха у Србији: Ђеровица, скраћено од Калуђеровица. Назив је добио по прелепој немањићкој задужбини Високим Дечанима у подножју планине и био је граница манастирског метоха по имену Алтин.<ref>{{cite web
== Референце ==
|