Грчки рат за независност — разлика између измена

У [[Битка код Гравије|бици код Гравије]] [[8. мај]]а малобројни грчки борци су успели да зауставе продор турске војске, купујући тако време за јачање устанка. Након вишемесечне опсаде Грци су под вођством [[Теодорос Колокотронис|Теодороса Колокотрониса]] заузели и тадашњи главни град османског Пелопонеза, [[Триполи (Грчка)|Триполи]], [[23. септембар|23. септембра]]. Устаници су, до почетка октобра [[1821]], успели да ослободе целу Грчку јужно од линије залив [[Арта]] - [[Ламија]] (без ових градова), као и без градова [[Патрас|Патраса]], [[Нафплио|Нафплија]], [[Атина|Атине]] и [[Теба (Грчка)|Тебе]] у којима су се налазили опседнути турски гарнизони. Паралелно са борбама изграђиване су институције нове грчке државе. У року од само неколико месеци појавиле су се три обласне грчке устаничке владе. Наиме, грчки устанак није имао врховног вођу, као што је то био случај са устанцима у Србији. Од поменуте три обласне владе, једна је била „Пелопонески сенат“ на Пелопонезу, друга се налазила у Мисолонгију на западу централне Грчке, а трећа је била на истоку централне Грчке. Устаници су [[1. јануар]]а [[1822]]. године у [[Епидаур (Грчка)|Епидаурусу]] на истоку Пелопонеза, одржали прву Народну скупштину устаничке Грчке. На њој је проглашена независност [[Прва грчка република|Прве грчке републике]], донет први Устав Грчке и извршено обједињавање три поменуте владе. За првог председника грчке владе изабран је [[Александрос Маврокордатос]]. До краја јуна [[1822]]. Грци ослобађају Атину и Тебу.

 

 

[[Датотека:Lord Byron at Missolonghi.jpg|thumb|400x310px|Дочек [[Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]] у Мисолонгију]]

Наредна турска копнена офанзива такође је доживела пропаст. Прво је османска војска сачињена од 10.000 Албанаца под командом [[Мустафа-паша Бушатлија|Мустафа-паше Бушатлије]], потучена од стране 450 грчких устаника које је водио [[Маркос Боцарис]], у ноћном препаду [[Битка код Карпенисија|код Карпенисија]], [[8. август|8. августа]] [[1823]]. Међутим, Мустафа-паша је наставио са походом ставивши под опсаду град [[Мисолонги]]. Безуспешна опсада трајала је од [[20. септембар|20. септембра]] до [[30. новембар|30. новембра]] [[1823]], када су се Турци повукли. Борба Грка за ослобођење стећи ће симпатије широм Европе захваљујући енглеском песнику [[Џорџ Гордон Бајрон|Лорду Бајрону]], који је пружајући помоћ грчким устаницима и умро у Мисолонгију од грознице, [[19. април]]а [[1824]]. године. Међусобне размирице грчких вођа, њихово ривалство због контроле ослобођених територија и борба за лидерсво у будућој власти, спречиле су устанике да прошире своју територију и учврсте власт на Пелопонезу. Међусобни сукоби прерастају у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. Ови сукоби имали су подлогу у односу [[велика сила|велесила]] и подозривости [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] на тадашњу [[Руска Империја|Руску Империју]] и њен утицај на [[православље|православне]] устанике Грчке.

 

 

=== Друго раздобље рата (1824—1827) – Криза устанка ===