Зеница (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Османско доба: дупло |
правилно, типо |
||
Ред 285:
=== Османско доба ===
[[Датотека:Зеница 20190501 104314.jpg|мини|лево|250п|Поглед на [[Сејменска џамија|Сејменску џамију]], другу најстарију<ref>{{cite web|url=https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|title=Zenica: Najstarije džamije Sultan Ahmedova i Sejmenska|website=vijesti.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720193854/https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|archivedate=20. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|title=Jedna od najstarijih džamija u Zenici uskoro dobiva novo ruho|website=[[Дневни аваз|avaz.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194315/https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|archivedate=20. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|title=Šetnja kroz džamije: Sejmenska džamija u Zenici|website=072info.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194131/https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|archivedate=20. 7. 2019|url-status=live}}</ref> зеничку џамију, уврштену међу [[Национални споменик Босне и Херцеговине|националне споменике БиХ]]; потиче из османског доба, а према народној предаји саградио ју је официр [[јањичари|јањичарске]] пјешадијске војске (сама персијска ријеч ''[[сегбан]]'' означава припаднике ове војске)]]
У вријеме владавине [[Османлије|Османлија]] ([[1463]]—[[1878]]) чињеницом да се промјеном смјера главног трговачког пута мијења и улога самог града,<ref name="academia.edu"/> те осим кратког периода кад је била сједиште бродског [[кадија|кадије]] (до [[1557]]. године) Зеница је [[касаба]], опет својственог лика са неколико [[џамија]] ([[Чаршијска џамија (Зеница)|Султан
У једном опису из [[1697]]. године говори се о Зеници, гдје успијевају [[диња|диње]] „а сам крај је врло питом”. Према претпоставкама, Зеница је имала 2.000 становника, међу којима су доминирали [[муслимани]], да би крајем 18. вијека у изворима били помињани и [[православци]] и [[католици]], а у 19. вијеку и [[Јевреји]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
Ред 295:
[[Датотека:Narrow-Gauge-Railway Bosnabahn Train Zenica.jpg|мини|115п|Ускотрачна пруга и воз]]
Граде се капитални објекти ширег {{nowrap|друштвено-економског}} значаја, који ће постати живот као и судбина Зенице. То су жељезничка пруга од [[Босански Брод|Босанског Брода]] до Зенице ([[1879]]), Рудник угља ([[1880]]), Фабрика папира ([[1885]]), Жељезара ([[1892]]), Казнени завод ([[1886]]). Године 1908. у Зеници је изграђена електрана, што је омогућило увођење електричне јавне расвјете. Отворене су и државне школе, прва 1885, а друга 1910; у том периоду у Зеници су постојале и конфесионалне школе, једна за католичку и православну цркву, и за три мектеба, медресе и руждије; Мухамед Сеид Сердаревић, муалим у Султан
=== Крај 19. и 20. вијек ===
Ред 602:
* [[Стара џамија (Зеница)|Стара џамија са харемом у Ораховици]] (градитељска цјелина),
* [[Тврђава Врандук|Стари град Врандук]] (градитељска цјелина),
* [[
* [[Зграда некадашње Синагоге у Зеници]] (историјски споменик).<ref>{{Cite web |url=http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&rows=50&page=16 |title=Spisak nacionalnih spomenika po mjestima (općina Zenica) |work=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine |accessdate= 13. 12. 2016}}</ref>
}}
| |||