Баба Златина улица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
dopuna uvodnog dela |
|||
Ред 23:
}}
'''Комплекс Баба Златине улице''' једна је од просторних целина у старом језгру Врања са значајним бројем кућа (препознатљивих по наглашеним народним обележјима у архитектури) које сведоче о архитектонском и урбанистичком развоју овог града, и уједно указују и на историјски, друштвени, економски и културни развој у градском контексту, чија историјско-уметничка вредност објеката додатно појачава вредност амбијента, заједно се сличним целинама на ширем простору Србије
== Положај,
Комплекс Баба Златине улице се налази у [[Врање|Врању]], у доњем, српском, делу некадашње врањске чаршије (зване Доња махала) која је добила име по Злати, баби [[Бора Станковић (књижевник)|Боре Станковића]], кога је након што је рано остао без родитеља, одгајала очева мајка, поменута баба Злата.<ref>I. M., „Borina kuća najveća znamenitost Vranja”, Južne vesti, Vranje, 25. 4. 2014</ref>
Комплекс Баба Златине улице се налази у [[Врање|Врању]], граду који има богате историјске слојеве од којих се најчешће један од њих везује за симболичну орјенталистичку прошлост, описану у књижевним делима познатог српског и најпознатијег врањског књижевник [[Борисав Станковић|Борисав Бора Станковић]], који је у њој живео, један део живота.<ref>Милош Савковић, Писма из Врања▼
Златина и Борина кућа налазиле су се на броју 7 и у њој је данас [[Музеј Боре Станковића]].
Ова амбијентална целина која је, у искључивој стамбеној намени, формирана је у време развоја града Врања у 19. веку, као наставак трасе суседне, трговачко-занатске улице. Сама [[улица]] је била део хришћанског дела града која је по турском обичају био затворен високим зидовима са обе стране.
Улица данас, представља непокретно културно добро као део просторно културно-историјска целина.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/vranje-bujanovac/ |title=Туристичка организација Србије/Врање, Бујановац |accessdate=25. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140630075828/http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/vranje-bujanovac/ |archive-date=30. 06. 2014 |url-status=dead }}</ref>▼
[[Датотека:Kuća Bore Stankovića 1.jpg|мини|лево|Кућа Боре Станковића]]▼
Како је процес културне еманципације становништва у крајевима Србије под турском доминацијом, у Врању ''текао знатно спорије и неуједначеније, хијерархизовани и, превасходно, патријархални оријентални систем је одређивао организацију приватног живота'' у многим улицама Врања, па тако и у овој улици.<ref>Александар Кадијевић, „Архитектура – оквир приватног живота у српским земаља од почетка деветнаестог века до Првог светског рата”, у: Приватни живот Срба у деветнаестом веку (прир. А. Столић, Н. Макуљевић), Београд, 2006, 245.</ref>
▲
▲Улица данас, представља непокретно културно добро као део просторно културно-историјска
▲[[Датотека:Kuća Bore Stankovića 1.jpg|мини|лево|Кућа Боре Станковића]]
== Види још ==
| |||