Баба Златина улица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38:
Комплекс Баба Златине улице настао је у граду који има богате историјске слојеве од којих се најчешће један од њих везује за симболичну орјенталистичку прошлост, описану у књижевним делима познатог српског и најпознатијег врањског књижевник [[Борисав Станковић|Борисав Бора Станковић]], који је у тој улици живео, један део живота.<ref>Милош Савковић, Писма из Врања I, књ. XLII, св. 1–4, Београд 1933, 190–191</ref><ref>Група аутора, Врање кроз векове, Врање: Општина Врање, 1993</ref><ref>Риста Симоновић, Друштвена историја Врања од краја 19. до краја 20. века, Врање: Историјски архив „31. јануар”, 2015.</ref>
Зато посебно место у улици има најстариј и меморијално најзначајнијих кућа, породична кућа књижевника Боре Станковића, у којој се роди Бора Станковић [[1875]]. године, подигнута око 1855. година у јужноморавском стилу са отвореним тремом и карактеристична је грађевина породице средње класе, са двориштем препуним цвећа, које је давало препознатљив печат свим турским градовима, тога доба. ''Она својим изгледом подсећа на живот и дух старог Врања који је веома упечатљиво осликани у Борином књижевном делу''.
;Заштита
Улица данас, представља непокретно културно добро као део просторно културно-историјска целине, која веома верно приказује градска обележја старог Врања.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/vranje-bujanovac/ |title=Туристичка организација Србије/Врање, Бујановац |accessdate=25. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140630075828/http://www.srbija.travel/destinacije/52-vikenda-u-srbiji/vranje-bujanovac/ |archive-date=30. 06. 2014 |url-status=dead }}</ref>
| |||