Ђузепе Верди — разлика између измена

'''Ђузепе Верди''' ({{јез-итал|Giuseppe Francesco}}; [[Ронколе Верди|Ле Ронколе]], [[10. октобар]] [[1813]]{{sfn|Parker|n.d.| loc = §2}}{{sfn|Rosselli|2000|p=12}} — [[Милано]], [[27. јануар]] [[1901]]) био је композитор зрелог италијанског белканта ([[bel canto]]). Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви.{{sfn|Phillips-Matz|1993|p=17–21}} Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу. Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у [[Милано|Милану]] године [[1832]].{{sfn|Parker|n.d.| loc = §2}} Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат. Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартов]] ''[[Дон Ђовани (опера)|Дон Ђовани]]''. Године 1833, у Бусету умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује. Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (-{Margerita Barecci}-), најстаријом ћерком свога заштитника. Но, већ [[1840]]. она умире, као и њихово двоје деце. Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у Милано. Ова опера је била ''[[Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)|Оберто, гроф од Сан Бонифација]]''. Након ове је написао још многе опере, укупно 27, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету. [[1859]]. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (-{Giuseppina Strepponi}-), али је и њу надживео, иако само четири године.

 

 

Верди је умро у Милану у којем је дуго година живео и радио и сахрањен је у ''Музичком Институту Верди'' у том граду.