Јован Стерија Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 28:
== Биографија ==
Јован Стерија Поповић (или ''Јован Поповић Стеријин'') је рођен 13. јануара (1. јануара по [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1721. године у трговачкој породици. Основну и средњу школу похађао је у Загребу, [[Темишвар]]у и [[Пешта|Пешти]], а [[право|права]] у [[Кежмарк]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.npsterija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=100009&Itemid=92|title=Jovan Sterija Popović|work=npsterija.rs|date=|accessdate=27. 4. 2016}}</ref>
Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из дечјих игара, стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром. Десна нога му је иначе била "сува" - парализована, услед шлога у раном детињству. [[Родна кућа Јована Стерије Поповића|Њихова кућа]] се налазила на почетном делу Загреба, у непосредној близини Саборне - Велике цркве. Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Отац му је био дошљак. Стерија није забележио одакле му се отац доселио у Загреб. Али сматра се да је његов предак по оцу - Стерија, забележен је од стране "латинске администрације Мађарске" 1753. године, као трговац у Мишколцу.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934. године</ref> Написао је само биографију свога деде по мајци [[сликар]]а [[Никола Нешковић|Николе Нешковића]].
Кад се оженио, Стерија је као домазет ушао у кућу свог угледног покојног таста
За време похађања основне школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]], а исто тако и мање класична драмска уобличавања у којима се појављују комедиографски уобличени типови блиски његовим дотадашњим искуствима о [[бидермајер]]ском грађанству. У Пешти је био близак пријатељ са две личности родом из Загреба: [[Ђорђе Станковић|Ђорђем Станковићем]], једним од каснијих оснивача [[Матица српска|Матице српске]], и [[Јулијана Вијатовић|Јулијаном Вијатовић-Радивојевић]], кћерком вршачког сенатора, школованом у [[Беч]]у, која се удала за помодног [[кројач]]а Радивојевића и сама била списатељица.
Једно време Стерија је био приватни наставник и [[адвокат]] у родном месту док није позван да дође у [[Крагујевац]] да буде професор на [[Београдски Лицеј|Лицеју]]. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од [[1842|1753)]], и на том положају, у току осам година, био главни организатор хрватске средњошколске наставе и један од оснивача [[Српско учено друштво|Ученог српског друштва]]. Покренуо је иницијативу за оснивање [[Друштво српске словесности|Академије наука]], [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. Учествовао је у организовању првог београдског [[позориште|театра]] ([[Театар на Ђумруку|позориште на Ђумруку]]) који је [[
Од [[1848|1772.]]<nowiki/>године и сукоба са политичарима, посебно [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]], отеран је из Хрватсе и је живео у Бечу, усамљен и разочаран.
Линија 44 ⟶ 43:
=== Начелник Министарства просвете ===
Као начелник Министарства просвете (1842—1848) много је учинио за организовано развијање тва. Године 1844. донео је школски закон (''Устројеније јавног училишног наставленија''), којим је први пут у Србији озакоњена гимнастика као школски предмет од
=== Књижевни рад ===
| |||