Табаристан — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Датотека:Caspian coast of Iran during the Iranian intermezzo.png|thumb|right|300px|Карта северног Ирана.]]
'''Табаристан''' ([[Персијски језик|персијски]] طبرستان ''Табарестан'', у коначном облику од [[Персијски језик|средњеперсијског]]: Тапурстан[[Image:tapurstan.пнгpng|60px]], ''Тапурстан''), такође познат као Тапуриа (земља Тапурс), био је назив примењен за [[Покрајина Мазандаран|Мазандаран]], провинцију на северу Ирана. Иако су је староедеоци из региона знали као Мазандаран, регион се од [[Сасанидско царство|сасанидског]] периода звао Табаристан.
==Рана историја==
Сматра се да су [[Амарди]] најранији становници региона у којем су модерни Мазандеран и Гилан. Успостављање раног великог краљевства датира отприлике из првог миленијума пре нове ере када је основано [[Хирканија|Хирканијско краљевство]], а Садракарта (негде у близини модернемодерног [[Сари (Иран)|Сарија]]) је била његов главни град. Његов обим је био толико велик да се вековима [[Каспијско језеро|Каспијско море]] називало Хиркански океан. Прва позната династија били су Фаратати, који су владали неколико векова пре Христа. Током успона [[Партско царство|Парћана]], многи Амарди су били присиљени у изгнанство на јужне обронке планина [[Алборз]] познате данас као [[Варамин]] и [[Гармсар]], и Табарис (који су тада живели негде између данашњег Ианех Сара на северу и Шахруда до југ).
 
Током аутохтоне династије Гушнаспиан многи су људи прихватили хришћанство. Године 418. п.н.е осмишљен је [[Каспијски календар|тапуријски календар]] (сличан [[Јерменски календар|јерменском]] и [[Галешијски календар|галешијском]]) и начин његове употребе. Гашнаспианси су владали регионом до 528. године пре нове ере, када је, након дужег периода борби, сасанидски краљ [[Кавад I]] победио последњег гашнаспијског краља.
==Средњовековно доба==
[[File:Silver gilt dish Tabaristan 7th 8th century.jpg|thumb|200px|left|Стебрна посуда Тапурија из 7-8. Века. Традиција покренута код [[Сасанидско царство|Сасанида]] и настављена после [[Муслиманско освајање Персије|арапских инвазија]]. Натпис "Анузхад" на Пахлави писму, поред фигуре која се наслања. [[Британски музеј]].]]