Грантовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
 
{{Градска четврт
| назив = Грантовац
Линија 19 ⟶ 17:
 
== Локација ==
Грантовац је био смештен дуж [[Улица Његошева (Београд)|Његошеве улице]].<ref>{{cite web |title=Врачар градска општина |url=http://gradescc.rs/korice%20za%20privredna%20izdanja/vracar%20uvod%20-%20GRADES%20CC%20doo.pdf |website=gradescc.rs |accessdate=3. 3. 2020}}</ref> Омеђивале су га Београдска, Његошева, [[Улица Молерова (Београд)|Молерова]] и [[Улица Крунска (Београд)|Крунска]] улица.<ref name="Вицић" />
 
== Историја ==
Назив је добио по Едварду Максвелу Гранту, који је [[1883]]. године постављен за вицеконзула [[САД]] у Београду. Грант је свој посед испарчао на 106 малих плацева које је продавао. Власник преосталих плацева је почетком [[20. век|20. века]] постао грађевинар Јован Севдић, који је на њима градио куће за продају. Изглед насеља из тог времена може верно дочарати неколико сачуваних зграда у Смиљанићевој улици.
Првобитно је то било велико поље кукуруза, пуно трске и стрништа. Када САД конзул Едвард Максвел Грант купио земљиште на подручју и изградио своју кућу, урбанизација почео и новоформирана насеље, проширење Источни Врачар из Цветном тргу у Каленић, добио је име Грантовац по конзула.
 
== Изглед насеља ==
Назив је добио по Едварду Максвелу Гранту, који је 1883. године постављен за вицеконзула САД у Београду. Грант је свој посед испарчао на 106 малих плацева које је продавао. Власник преосталих плацева је почетком 20. века постао грађевинар Јован Севдић, који је на њима градио куће за продају. Изглед насеља из тог времена може верно дочарати неколико сачуваних зграда у Смиљанићевој улици. По решењима архитекте Саве Димитријевића [[1906]]. године извршена је регулација између нове и старе рејонске границе београдскебеоградског варошинасеља. његовЊегов рад највише је утицао на просецање [[Улица Макензијева|Макензијеве]], Авалске, Молерове, Крунске, [[Кичевска улица (Београд)|Кичевске]] и околних улица. Крунска улица је, као и данас, почињала од двора и протезала се до Молерове улице. До Београдске улице са једним коловозом, а даље знатно шира, Крунска улица је око 1906. године добила централно постављен двоструки дрворед између две коловозне траке. Са обе стране улице грађене су високопартерне виле окружене баштама. Улици је више пута мењан назив, те је називана: Господар Јевремова, Посланичка, Кнегиње Персиде, Московска и Пролетерских бригада.<ref name="Вицић">{{cite book |last1=Вицић |first1=Снежана |last2=Вицић |first2=Драган |title=Добро дошли на Верачар |date=2008 |publisher=Вицић |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |pages=42 |accessdate=3. 3. 2020}}</ref>
 
== Карактеристике ==
Насеље је почетком 20. века било познато по многим ресторанима, баровима и кафићима у Његошевој улици, укључујући и један са истим именом као и квартнасеље. Међутим, назив околинеовог насеља, баш као и оближњиоближњег [[Крунски венац|Крунског венца]], касније је пао у несигурностзаборав и данас се не користи.
 
На углу Београдске и Његошеве улице била је кафана ''Вардар ''. Један од акционара овог места био је и сам краљ Југославије, Александар ИI Карађорђевић . ''Вардар'' је био познат по томе што је један од најпопуларнијих српских певача, Мијата[[Мијат МијатовићаМијатовић]], јебио ангажован да забави госте.
 
== Референце ==