Савинац (Врачар)

Савинац је урбано насеље Београда, главног града Србије. Налази се на општини Врачар.

Савинац
Булевар ослобођења, поглед ка Славији
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Врачар
Географске карактеристике
Координате	44° 48′ 03″ С; 20° 28′ 01″ И
Савинац Савинац на карти Града Београда

Локација

Савинац се налази у западном делу општине и протеже се од трга Славија до Храма Светог Саве. Главне улице у насељу су Светог Саве, Макензијева и Булевар ослобођења. Првобитно се овај назив користио за део града на ком се данас налази Карађорђев парк, али данас тај део Београда није у оквиру општине Врачар.

Историја

Околина Савинца готово у потпуности преклапа са насељем Енглезовац. Градња насеља је започела 1880. године, када је шкотски бизнисмен и назарен Франсис Макензи купио велики комад земље у близини (који је на крају постао познат као Енглезовац), раздвојио га на парцеле ради продаје и поклонио комад земље Српској православној цркви за изградњу Храма Светог Саве. Друштво за улепшавање Врачара предложило је београдском Градском већу да 31. марта 1894. Енглезовац преименује у Савинац. Они су изјавили да је „срамота за српску престоницу да се цео округ зове Енглезовац“ и да је несхватљиво да се национална светиња (Храм Светог Саве) налази на страној имовини.

У ужем смислу, Савинац је само троугласти део између улица Светог Саве на истоку и Булевара ослобођења, који не припада Енглезовцу.

Међутим, велики стамбени и парковски комплекс ново име Савинац постепено је одбачен из јавне употребе, а једини остатак тог имена била је кафана Савинац која је затворена почетком 2000-их. Крајем осамдесетих, многе књиге и чланци о „Старом Београду“ поново су постали популарни, па је поново изашао израз Енглезовац, у то време већини људи непознат, али не и Савинац. Међутим, баш као и Савинац, није добио популарну употребу, а већина Београђана и даље овај део града назива Врачар.

Поред Савинца, остали познати београдски кафани у суседству су Мала астрономија ("Мала астрономија"), основана 1890-их, и Орач (" Палац "), отворени 1948. Обоје су били постављени дуж Булевара ослобођења и срушени 1996. године, а Орач је пресељен у улицу Макензијева у насељу Чубура.

Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно Калемегдану, део центра Беофрада на линији Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - Славија - Савинац, где је трамвајска линија број 1, водила у првој половини 20. века.