Савинац (Врачар) — разлика између измена
Нова страница: {{рут}} {{Градска четврт | назив = Савинац | слика = Bělehrad, Bulevar Oslobođenja, alej.jpg | опис_слике = Булевар… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 4. март 2020. у 20:58
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Савинац је урбано насеље Београда, главног града Србије. Налази се на општини Врачар.
Савинац | |
---|---|
Административни подаци | |
Град | Београд |
Општина | Врачар |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 48′ 03″ С; 20° 28′ 01″ И / 44.800806° С; 20.466835° И |
Локација
Савинац се налази у западном делу општине и протеже се од трга Славија до Храма Светог Саве. Главне улице у насељу су Светог Саве, Макензијева и Булевар ослобођења. Првобитно се овај назив користио за део града на ком се данас налази Карађорђев парк, али данас тај део Београда није у оквиру општине Врачар.
Историја
Околина Савинца готово у потпуности преклапа са насељем Енглезовац. Градња насеља је започела 1880. године, када је шкотски бизнисмен и назарен Франсис Макензи купио велики комад земље у близини (који је на крају постао познат као Енглезовац), раздвојио га на парцеле ради продаје и поклонио комад земље Српској православној цркви за изградњу Храма Светог Саве. Друштво за улепшавање Врачара предложило је београдском Градском већу да 31. марта 1894. Енглезовац преименује у Савинац. Они су изјавили да је „срамота за српску престоницу да се цео округ зове Енглезовац“ и да је несхватљиво да се национална светиња (Храм Светог Саве) налази на страној имовини.
У ужем смислу, Савинац је само троугласти део између улица Светог Саве на истоку и Булевара ослобођења, који не припада Енглезовцу.[1]
Међутим, велики стамбени и парковски комплекс ново име Савинац постепено је одбачен из јавне употребе, а једини остатак тог имена била је кафана Савинац која је затворена почетком 2000-их. Крајем осамдесетих, многе књиге и чланци о „Старом Београду“ поново су постали популарни, па је поново изашао израз Енглезовац, у то време већини људи непознат, али не и Савинац. Међутим, баш као и Савинац, није добио популарну употребу, а већина Београђана и даље овај део града назива Врачар.
Поред Савинца, остали познати београдски кафани у суседству су Мала астрономија ("Мала астрономија"), основана 1890-их, и Орач (" Палац "), отворени 1948. Обоје су били постављени дуж Булевара ослобођења и срушени 1996. године, а Орач је пресељен у улицу Макензијева у насељу Чубура.[2]
Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно Калемегдану, део центра Беофрада на линији Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - Славија - Савинац, где је трамвајска линија број 1, водила у првој половини 20. века.
Референце
- ^ Dragan Perić (20. 5. 2018). „Bilbord "Mala Slavija"” [Billboard "Mala Slavija"]. Politika-Magazin, No. 1077. стр. 28.
- ^ Miloš Lazić (9. 4. 2017), „Legalizacija uspomena”, Politika