Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

нема резимеа измене
Бан Ладислав од Лученца није испунио наде које је у њега полагао краљ Жигмунд.{{sfn|Хорват|1924|p=241}} Крајем фебруара 1387. године устаничка војска на челу са Иванишем Хорватом и Иваном Палижном нападала је Загреб, а ускоро им се придружио и босански војвода [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] са братом [[Вук Вукчић Хрватинић|Вуком]], нема сумње по пристанку [[Списак владара Босне|босанског краља]] [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=239}} Ла­дислав је 1. марта боравио у Загребу, где је [[Градец (Загреб)|Градец]], горњи град, подржавао краљицу Марију, док је [[Каптол (Загреб)|Каптол]] био уз Павла Хор­вата. Док је бискуп боравио у Напуљу, бан је покушао заузети Каптол, али га је спречила побуњеничка војска која се налазила у околини. Бан се морао задовољити само тиме, што је становнике Градеца позвао да поруше обрамбене зи­дове око Каптола.{{sfn|Хорват|1924|p=241}} Почетком марта читав Загреб је већ био у рукама побуњеника, а ускоро готово и сва остала Хрватска и Славонија.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=239}} У [[Мачва|Мачви]], где је Иваниш Хорват донедавно био бан, такође се јавио бунтовни покрет, који је живо помагао кнез [[Лазар Хребељановић]], коме су ове прилике дале могућности, да се ослободи угарске врховне власти и да покуша проширење својих поседа на северу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=242}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=239}} Уз помоћ кнеза Лазара, Ладислав Хорват је почетком јуна упао Мачву и заузео 3 града: [[Битва (река)|Битву]], [[Тврђава "Купиник" у Купинову|Купиник]] и [[Београд]].{{sfn|Хорват|1924|p=242}}
 
[[Датотека:ZikmundkorunovaceUhry.gif|мини|десно|'''Жигмундово крунисање''', страница хронике [[Еберхард Виндек|Еберхарда Виндека]] из XIV века.]]
У тешкој ситуацији, Жигмунду је у помоћ при­скочио [[Крк (град)|крчки]] кнез [[Иван V Франкопан]], који му је јавио да ће спасити краљицу Марију, ако му краљ пошаље копнену војску и прибави помоћне лађе. Жигмунд је оберучке прихватио тај позив, па је 9. априла замолио Млечане да на [[Далмација|далма­тинску обалу]] пошаљу своје галије, да би спречили пребацивање краљице Марије у Напуљ. Млечани су опремили 24 галије, у случају сукоба са напуљском флотом, и позвали далматинске градове на верност угарској круни. 30. април 1387. одазвао се град [[Сплит]], 2. маја [[Трогир]], а 3. маја [[Шибеник]]. Средином месеца, у савезу са [[Курјаковићи]]ма, Иван Франкопан је изненада напао [[Почитељ (Госпић)|Почитељ]], у коме су с налазили неки заробљени угарски великаши. Иван Палижна је дуго бранио Почитељ, али, при недостатку хране, на крају се морао повући у Новиград, који је ускоро такође опсео Франкопан, уз помоћ млетачке флоте. Палижна је врло брзо био приморан на преговоре, али није хтео преговарати са Франкопаном, већ са млетачким војводом Ђованијем Барбадиком.{{sfn|Хорват|1924|p=241}} Пошто му је Барбадико јамчио личну слободу ако из­ручи живу краљицу, Палижна је предао град Млечанима и 4. јуна отишао у свој град [[Врана (Пакоштане)|Врану]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=241}}
 
 
== Сукоби са краљем Твртком ==
[[Датотека:Mary I of Hungary.jpg|мини|лево|'''Марија Угарска''', слика из хронике [[Јанош Туроци|Јаноша Туроција]].]]
Босански краљ Стефан Твртко био је зинтересован за далматинско приморје, и, као таквом, добро му је дошао грађански рат у Хрватској.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=236-237}} Додуше, 1385. године, његову подршку су купиле краљице Марија и Јелисавета, уступивши му Котор, али прилике су се временом битно промениле.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=237}} Тврткова је рођака Јелисавета била је мртва; Млечани су се уплели у грађански рат у Хрватској; краљица Марија се 1385. одрекла пре­стола.{{sfn|Хорват|1924|p=241}} Твртко Жигмунда ни после крунисања није сматрао законитим владарем; Жигмунд га је пак називао ''[[бан]]ом'', не признајући му краљевску титулу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=241}} Све ово је утицало на Твртка да 1387. године отворено ступи у борбу са Жигмундом.{{sfn|Хорват|1924|p=241-242}} Потиснути у Славонији, око њега су почели да се купе хрватски побуњеници, који су у њега полагали сву наду.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=240}}
 
 
=== Страх у Далмацији и губитак Халича ===
[[Датотека:Илустрација краља Стефана Твртка I Котроманића.jpg|мини|десно|'''Стефан Твртко I''' са [[Храм Вазнесења Господњег у Цетини|црквом Светог Спаса]] у рукама. Илустрација Михаила Кулачића.]]
Уплашени далматински градови, попут Сплита, Шибеника, [[Трогир]]а, Нина, [[Скрадин]]а и Задра, после пада Островице почели су да траже везе с Твртковим људима и да се на неки начин осигурају.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=241}} У Трогиру се 26. и 27. децембра дуго већало и колебало, да би на крају наступио крвави пир. Народ се одлучио за Босанце и три вође Жигмундове странке било је побијено, један чак на сред трга, 27. и 28. децембра, док су остала двојица успели да побегну у Сплит. Овај трогирски случај унео је у остале далматинске градове још више пометње и забринутости.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=241}} Неки су се, стога, одлучили да моле краља Жигмунда за што скорију помоћ.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=241}} Већ у јануару 1388. године, представници Задра, Шибеника и Сплита ишли су са том мисијом на угарски двор. Од свих далматинских градова једино [[Дубровачка република|Дубровник]], због свог споразума са Твртком, није имао никаквог разлога за страх. Мала република је чак успела да своје односе са Босном прикаже на угарском двору као нимало нелојалне и да 28. октобра 1387. године, Жигмундовом повељом, добије неку врсту дозволе за даље везе. Том приликом је угарски краљ пристао, да република може добијати земље и подручја од људи из Босне и Рашке, ''изузевши само оне земље, које су остали краљеви Угарске, наши преци, држали и поседовали''.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=241}}
 
Анониман корисник