Табаристан — разлика између измена

698 бајтова додато ,  пре 1 године
нема резимеа измене
 
Током аутохтоне династије Гушнаспиан многи су људи прихватили хришћанство. Године 418. п.н.е осмишљен је [[Каспијски календар|тапуријски календар]] (сличан [[Јерменски календар|јерменском]] и [[Галешијски календар|галешијском]]) и начин његове употребе. Гашнаспианси су владали регионом до 528. године пре нове ере, када је, након дужег периода борби, сасанидски краљ [[Кавад I]] победио последњег гашнаспијског краља.
==СредњовековноСредњевековно доба==
[[File:Silver gilt dish Tabaristan 7th 8th century.jpg|thumb|200px|left|Стебрна посуда Тапурија из 7-8. Века. Традиција покренута код [[Сасанидско царство|Сасанида]] и настављена после [[Муслиманско освајање Персије|арапских инвазија]]. Натпис "Анузхад" на Пахлави писму, поред фигуре која се наслања. [[Британски музеј]].]]
Када је сасанидско[[Сасанидско царство]] пало, [[Издигерд III|Јездигерд III]] је наредио Адару Валашу да одустане од власти и титуле ''[[Спахбед|спахбеда]]'' [[Гил Гавбара|Гила Гавбара]] 645. године, док су се западни и јужни Гилан и остали делови Гилског домена спојили под именом Тапуриа. Потом је изабрао Амол за главни град Уједињеног Тапуриа 647 г.н.е. Династија Гил је била позната као Гавбарех у Гилану и као [[Дабујидска династија|Дабуиди]] у источној Тапурији.
 
Мазандарани и Гилакс били су међу првим групама Иранаца који су се борили против ислама. Табаристан је био један од последњих делова [[Иран|Персије]] који је пао током [[Муслиманско освајање Персије|муслиманских освајања]], одржавајући отпор све до 761. године (усп. [[Хуршид од Табаристана]]), када су локални владари постали вазали Абасидског калифата.<ref name=chamber>{{cite web|last=Seif|first=Asad|title=Islam and poetry in Iran|url=http://www.iranchamber.com/literature/articles/islam_poetry_iran1.php|work=Iran Chamber Society|publisher=Iran Chamber Society|accessdate=1 March 2011}}</ref> Чак и након тога, Табаристан је остао у великој мјери независан од директне контроле калифата, па је прошао кроз бројне борбе за власт и побуне.<ref name=gutenburg>{{cite web|last=Inostranzev|first=M|title=Tabaristan|url=http://www.gutenberg.org/cache/epub/12918/pg12918.txt|work=IRANIAN INFLUENCE ON MOSLEM LITERATURE, PART I|publisher=Project Gutenburg|accessdate=1 March 2011}}</ref>{{Page needed|date=November 2011}}
 
Почетком 9. века, на пример, Зороастријанац по имену [[Мазјар]] побунио се, преузео контролу над Табаристаном и прогонио муслимане пре његовог коначног погубљења 839. После ове побуне, територија је у великој мери враћена под контролу [[Династија Баванд|династије Баванд]], која је тамо владала као вазал разних царстава чија се власт над том територијом смењивала, укључујући [[Селџучка династија|Селџуке]], [[Хорезмијска империја|Кверзмшаха]] и [[Монголи|Монголе]].
 
Подручје Табаристана брзо је добило значајан [[Шиизам|шиитски]] елемент, а до 900. године под [[Алавиди|Алавидима]] је успостављено краљевство [[Зејдити|Зајди шиита]].<ref name=gold84>{{cite book|last=Goldschmidt|first=Arthur|title=A concise history of the Middle East|year=2002|publisher=Westview Press|location=Boulder, Colorado|isbn=0-8133-3885-9|pages=[https://archive.org/details/concisehistoryof00gold/page/84 84]|url-access=registration|url=https://archive.org/details/concisehistoryof00gold/page/84}}</ref>
 
 
Године 930., Зороастријски заповедник по имену [[Мардавиџ]] основао је [[Династија Зијарида|династију Зијарида]] и накратко освојио већи део северне Персије, пре него што је издан и убијен 935. године. Династија Зијарида је наставила да влада великим делом Табаристана све до смрти смрти свог владара 1090. године.
 
Док су Дабујиди контролисали низију, Сокрајани су управљали планинским регионима. Вандад Хормозд владао је регионом око 50 година до 1034. године н.е. Након 1125. године (године када је Мазијара убијен преваром), пораст преобраћења у ислам постигнут је не под утицајем арапских калифа, него под утицјем имамских амбасадора.
 
==Савремени период==
Тапурија је остала независна до 1596. године, када је [[Абас I Велики|Шах Абас I]], Мазандаранин са мајчине стране, укључио Мазандаран у своје царство Сафавидa, приморавши многе [[Јермени|Јермене]], [[Черкези|Черкезе]], [[Iranski Gruzini|Грузијце]], Курде и Турке Каџаре да се настане у Мазандарану. [[Пјетро дела Вале]], који је 1618. године посетио град у близини [[Фирузхук (Иран)|Пируза]] у Мазандарану, приметио је да [[ Мазандарани|жене Мазандарана]] никада нису носиле вео и да нису оклевале да разговарају са странцима. Такође је приметио изузетно велики број Чаркезаи Грузина у региону, као и да се никада није сусрео са људима са толико цивилизације као што је имају [[Мазандарани]].
 
Данас, Персија, Фарс, Мазандаран на Каспијском мору и многе друге земље овог царства пуне су становника Грузије и Чаркезије. Хришћани до данас, али на врло груб начин, јер они немају ни свештеника ни министра да их чува.
- [[Пјетро дела Вале]]
 
Након периода Сафавида, Каџари су започели поход јужно од Мазандарана са [[Ага Мохамед Каном Каџар|Агом Мохамед Ханом]] који је 1782. године већ укључио Мазандаран у своје царство. Дана 21. марта 1782. године, [[Ага Мохамед Ках Каџар|Ага Мохамед Шах]] прогласило је Сари за престоницу свог царства. У тим годинама Сари је био место локалних ратова, што је довело до пребацивања престонице из Сарија у [[Техеран]] од стране [[Фатх Али Шаха]].
==Референце==
{{reflist}}